Prvi čovek Del Arno kolektiva o Stonesima i Hendrixu (zar ponovo?), Burning Spearu, Ljubljani i Beogradu, Milanu, Canetu, Vuči, Oliveru, Mikiju, Darku, Srđanu...
Omiljeni album i pesma?
Ovo je ubedljivo najteže pitanje jer ne postoje jedan album i jedna pesma u životu ozbiljnog ljubitelja muzike. Mogu da citiram one albume koji su me privukli rocku krajem 60-ih, poput Rolling Stonesa (sve) ili Hendrixa (sve). Postoje i oni autori i albumi koji su odredili bliže moj ukus: Black Sabbath (od prvog do Sabotage), Uriah Heep (Live, Demons and Wizards),Yes (Yessongs), Genesis (Live), Pink Floyd (sve), ZZ Top (sve), Allman Borthers Band (Live at Fillmore east), Wishbone Ash (Argus), Led Zeppelin (I, II, III i IV), The Stranglers (No More Heroes), The Clash (sve). Oni koji su probudili moju radoznalost i prihvatanje različitih pristupa: Tangerine Dream (sve), albumi Klausa Schultzea ili još Jacksona Browna, Leonarda Cohena, Crosby, Stills, Nash, Younga ili Simon and Garfunkela. Ili oni koji su izveli revoluciju u mom shvatanju muzike: Bob Marley (Natty Dread), Burning Spear (Hail H.I.M.), The Police (Regatta de Blanc). I postoje, naravno, mnogobrojne pesme: od Bridge over trouble water do Natural mystic... preko desetina drugih. Živela muzika!
Koncert koji ćeš uvek pamtiti?
Burning Spear 1987. u hali Tivoli, Ljubljana. Mesecima pošto sam saznao da će Spear svirati u Ljubljani vladalo je ushićenje, iščekivanje, uzbuđenje... To je prvi koncert zbog kojeg sam prevalio 500 km i više, plus sam animirao 15 ljudi da pođu sa mnom, a rezultat je da smo zajedno doživeli neponovljivo mistično iskustvo. Među prisutnima je bilo 90% onih koji nikada nisu čuli za Speara. Mi ostali smo došli iz svih krajeva tadašnje SFRJ (Zagreb, Skoplje, Sarajevo...) i nismo pogrešili: Spear nam je dao nešto što niko neće nikada zaboraviti. Toliko je uvukao publiku u svirku da su na kraju oni koji ga ne poznaju u oduševljenju skandirali: "Živeo rock ’n’ roll!"
Film za sva vremena?
Gospodar prstenova. Da razjasnim: već u srednjoj školi sam bio opredeljeni fan knjige; film sam kao takav dočekao sa skepsom, ali me je razuverio. Međutim, to je druga priča, ovo za mene jeste film za sva vremena (mada bih mogao da citiram još bar nekoliko desetina genijalnih ostvarenja, ali da ne davim) iz jednog, u poslednje vreme meni veoma bitnog razloga. U vremenu kada više nema morala i kada sve klizi u relativno, dakle pogrešno, podseća da postoje pozitivne vrednosti koje moramo braniti ako želimo da ostanemo ljudi. Ta jednostavna a kompleksna poruka o potrebi da negujemo ljudski identitet i ne dozvolimo da nas relativno odvede u prihvatanje negativnog daje filmu dimenziju "za sva vremena".
Knjige?
Po defaultu Gospodar prstenova, iz istih razloga navedenih za film, ali morao bih ovde pridodati dosta knjiga koje su me pomerile. Od Kafkinog Procesa, preko opusa Danila Kiša, zbirki velikih pesnika, naših i svetskih. Reč je moćna, njena snaga je u umernoj i pravilnoj upotrebi; umetnici koji su to znali uvek su dopirali do mene i osvajali načinom na koji „utrebljavaju“ moć reči. Dodao bih i ljude koje smatram modernim, "asfaltnim" pesnicima, koji su našu sumornu stvarnost pretvarali u stihove osude, opisa, nade i vere u spas. Pomenuću samo neke od onih koje smatram saborcima u toj pesničkoj gerili na našim prostorima, bez želje da njih favorizujem u odnosu na one koje ću bez sumnje zaboraviti: Milan, Cane, Vuča, Oliver, Miki, Darko, Srđan i još toliko njih.
Postoji li pesma za koju bi voleo da si je ti snimio?
Skriven iza lažnih imena Darka Rundeka, bez posebnih komentara. Spoj teksta i atmosfere – perfektno!
TV/radio emisija?
Radio: Velika rock’n’roll prevara, davnašnji kviz na B92, i Šišmiš sa iste stanice. TV: u poslednje vreme jedino me je zainteresovala serija Rim.
Sajt?
Nisam pasionirani korisnik interneta, te u tom smislu nisam razvio posebnu naklonost ka nekom od miliona sajtova. Koristim ga uglavnom kao oruđe informisanja.
Imaš li nešto što smatraš hobijem?
Kako živim u zemlji gde je najčešće pravilo da ono što umeš da radiš ne donosi prihod (naročito ako si talentovan a nepovezan sa, da ih pristojno nazoven, "interesnim krugovima"), već odavno radim dva posla: muzičarski i novinarski. Koji od njih mi je hobi ni sam više ne umem da razlučim, te pored ovakva dva zanimanja nisam osetio potrebu da razvijam još i zvanični hobi.
Putovanje za koje bi voleo da se ponovi?
Boravak na jadrasnkom ostrvu Mljet, to je čarobno mesto koje bi svako bar jednom u životu morao da poseti. Nisam tamo bio više od 15 godina, ali znam da mi je Mljet i svaki boravak na njemu ostao u izvanrednom sećanju.
Šta voliš da misliš o sebi?
U poslednje vreme primećujem inflaciju samohvale – svi misle da su Bogom dani i izvanredno nadareni. Nisam siguran da ima puno onih koji o sebi misle loše, a još manje sam uveren da sebe treba bodriti neumerenim i neobjektivnim hvaljenjem. Verujem da kada razmišljam o sebi, to radim kritički, sa idejom da popravim ono što se popraviti dâ, ako je to moguće.
Neke ružne osobine nikad ne odlaze, neke dobre zauvek ostaju, ali ne spadam u one koji previše vremena provode misleći o sebi.
Šta bi probao, a još nisi?
Želeo bih da se oprobam kao učitelj. Verujem da nas iz ćorsokaka modernog sveta može spasiti samo potraga za nekom novom formulom društvenog i opšteg uređenja, nova epoha. U tom smislu jedino oružje koje može da pomogne da se nađe ta formula jeste znanje. Verujem da su danas oni koji mogu da prenesu znanje i upute učenike u potrebu da ne zaborave na to da budu ispravni ljudi zapravo najvredniji ljudi s najtežim zadatkom. Da pobede glupost koja ovim prostorima suvereno vlada već decenijama.
Psuješ li ikada?
Dešava mi se, i više nego što želim, i (da li je to iznenađenje?) najviše kada me iznervira nekakvka kapitalna glupost, uglavnom iz repertoara opšte "seljane" (da citiram kolegu iz Brejkersa).
Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?
Voleo sam njegovu atmosferu, osećaj da smo povezani s globalnim tokovima; volim određene kvartove, ulice, parkove, bez nekog posebnog favorita, mada Kalemegdan... hm... Od svega toga su ostale uglavnom samo bahanalije kojima nas izlažu "seljoberi". Dominantna kultura danas jeste zapravo odsustvo bilo kakve kulture. Nedostaje mi vreme kada su se ljudi ponedeljkom uveče sastajali u Dadovu da na otvorenoj sceni vide nove bendove, Maraton Teatra Levo u Domu omladine, revije alternativnih filmova u SKC-u posećene više nego današnji bioskopi sa sve holivudskom A produkcijom. Nedostaje mi vreme kada su umetnici bili poštovani, a njihov rad adekvatno odmeren, vreme kada nisu bili marginalci u tami u sopstvenom gradu u kojem ukus diktira besomučna sila neukusa... E, to bih prvo promenio. I , naravno, voleo bih da u Beogradu postoji jedan veliki muzički festival (a ne sve ovo u pokušaju).
Da li si zlopamtilo?
Voleo bih da nisam, ali priznajem da nekim ljudima koji su me teško oštetili veoma dugo pamtim ono što su mi priredili.
U koga ili u šta veruješ?
Religiozan sam, ali sam uveren da je to privatna stvar. Verujem da postoje ljudi koji će posejati klicu epohalnih promena onih koje će obezbediti opstanak ljudi na ovoj planeti, a ne njihovu propast uz pratnju muzike za žurke. Verujem da svako ko danas više polaže na lakomislenost, robne marke, plastično doterivanje tela, da svako ko je opsednut pakovanjem a ne sadržajem svoje ličnosti, ne uviđa da jedno vreme neumitno ide ka svom kraju. A da će drugo (odlučujuće za čovečanstvo) tek nastupiti.
Zbog čega se kaješ?
Kajem se iskreno zbog svih sukoba koje sam imao s ljudima, a najviše zbog onih koje sam izazvao zapravo motivisan nezadovoljstvom situacijom u kojoj se nalazimo, a iskalio ga na onima koji je ne mogu promeniti.
Ko je genije?
To je relativno. Verovatno oni koji su u stanju da s lakoćom plove kroz ravni u kojima bi običan čovek kao ja bio izgubljen, oni koji gledajući u istu stvar kao i obični ljudi vide više, dalje i iz više uglova, valjda?
Kada si bio najsrećniji?
Tu postoje dve dimenzije: lična, kada su mi se rodila deca, i ona druga, za koju bih mogao da kažem: onda kada sam shvatio da muzika i poruke koje sam poslao ljudima jesu stigle do njih.
Kojoj živoj ličnosti se diviš?
Najviše poštujem likove koji su došli u situaciju da rade sa uspehom ono što vole, bez „propagandne logike multinacionalnih kompanija i njihove finansijke podrške". One koji su izvan sistema, a svima znani. Npr, pomenuti Burning Spear dolazi 2003. u Beograd na onaj propali festival Echo; u Srbiji u kojoj mu nije objavljen nijedan singl ili album on opušteno prodaje 20.000 karata na inače propalom festivalu i pobeđuje bez reklame i bez podrške. U red takvih likova spada i Manu Chao.
Šta te najviše uznemirava?
Nesvest ljudi da se njima uspešno manipuliše, da se njihova pažnja kanališe na za naš opstanak (a on je u pitanju) potpuno nebitne stvari. Uznemirava me što se ljudi furaju na površno i što u tome svom sebičluku daju krila, i najviše što ih to ne uznemirava i ne brine.
Šta je najdragoceniji muzički predmet koji poseduješ?
Najpre klavir, kog je mom bratu i meni kupio otac i na kome smo pravili prve muzičke korake, a potom i očeva gitara koja nas je uvela u rock, pop i modernu muziku.
Jovan je...
...čovek koji nema vezu, nije povezan s interesnim krugovima i ništa nije postigao u životu preko veze. Nezavistan je i radi ono što veruje da je dobro, ne obazirući se na dominirajuće kriterijume palanke. Materijalni uspeh ili njegovo odustvo u svemu ovome ne igraju neku ulogu, jer novcem možeš verovatno sve, osim da kupiš kvalifikaciju ispravnog čoveka.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
moćan lik (gost)
| 06.01.2009. 13.47.38
eh, da je više ovakvih Srba!
-
i opet i opet i opet (gost)
| 06.01.2009. 14.06.13
....isto! copy/paste, copy/paste, copy/paste....gde bi nam bio kraj da su nasim muzicarima uzori recimo The Byrds ili Jesus & Mary Chain...
zivim da neko i to kaze javno i glasno!
-
plastikmen (gost)
| 06.01.2009. 14.58.13
siroko!
-
Sensi (gost)
| 06.01.2009. 15.06.23
Basta je puna mirisa i boja, dobra je biljka spas...
-
copy/paste (gost)
| 06.01.2009. 17.20.15
Religiozan sam, ali sam uveren da je to privatna stvar. Verujem da postoje ljudi koji će posejati klicu epohalnih promena onih koje će obezbediti opstanak ljudi na ovoj planeti, a ne njihovu propast uz pratnju muzike za žurke. Verujem da svako ko danas više polaže na lakomislenost, robne marke, plastično doterivanje tela, da svako ko je opsednut pakovanjem a ne sadržajem svoje ličnosti, ne uviđa da jedno vreme neumitno ide ka svom kraju. A da će drugo (odlučujuće za čovečanstvo) tek nastupiti.
-
((( ___ ))) (gost)
| 06.01.2009. 17.24.41
Zar ne vidite da ovi nasi "ostareli" muzicari ne vide dalje od Stonesa i Hendrixa. Najklasicnija klasika klasike. Oni kao da pricaju za Huper gde klincima treba skolski pokazati od cega da krenu, a ne za Popboks gde ljudi ipak ocekuju da cuju nesto novo sto bi ih mozda uputilo na neku drugu zanimljiviju stranu u slusanju muzike. Dobro , ovde imamo ipak pominjanje Tangerine Dream (ne Kraftwerk) sto je malo van proseka, ali i to je slozicete se klasika i osnov.
Ne vidim svrhu ove rubrike na Popboksu. Bolje da uvedete rubriku "ukus nepoznatih". Sigurno bi ljudi imali mnogo sto sta zanimljivije da procitaju od totalnih anonimusa sto se muzike tice, a i sire.
-
3OPAH (gost)
| 06.01.2009. 19.17.25
Potpuno sam siguran da samo "seljaci" prepoznaju "seljake", samo "seljana" prepoznaje "seljanu"
Toliko
-
i opet i opet i opet (gost)
| 07.01.2009. 12.10.56
slazem se....to sam i ja malo nize hteo da kazem!
...i ja sam za "ukus nepoznatih"! :)
p.s. jedino se ne slazem sa tobom da Stonsi i Hendrix moraju da budu osnov! ja sam poceo sa Nirvanom i Pearl Jamom (ali i to je nebitno!), a stigao sam do Fennesz-a i High Places, za koje nasi "ostareli muzicari" verovatno nisu ni culi....E, to je ono sto me zabrinjava.... :-/
-
((( ___ ))) (gost)
| 07.01.2009. 19.20.45
Pa dobro, hjih sam naveo zato sto su prvi pomenuti. Osnov moze da bude i kraut-rock ili rana psihodelija, kao i rani electro zvuk na primer. Poenta je da od ovakvih likova u ovakvim rubrikama treba saznati nesto novo, neshto vishe, posto su oni "poznati" i sa "ukusom" josh pride.
Tol(i)ko.>
-
Cookie (gost)
| 07.01.2009. 22.54.26
Ne vidim zasto bi covek kao sto je Jovan morao da se pozove na neke autore kao sto su The Byrds ili Jesus & Mary Chain .... Vidim da to smeta pojedincima?
Ipak je Joca covek cije se lik i delo dobro znaju....Sa druge strane, danas svako moze da kritikuje, ali ne i da uradi nesto kvalitetno ;)
-
Rastagorac Mihajlovic (gost)
| 08.01.2009. 08.36.42
dobar mu imidz.
-
i opet i opet i opet (gost)
| 08.01.2009. 10.00.36
@cookie
hellooo, you're missing point big time!!! citaj izmedju redova...ta 2 benda sam pomenuo od XYZ koliko ih ima na svetu! hocu da kazem da je dosadno da se u ovoj rubrici konstantno pominju iste ploce, isti autori, isti uzori, isti likovi...naravno da to zasmeta svakom uzivaocu i postovaocu pop-kulture! zar ti nije naporno da citas iste odgovore? meni jeste i izvinjavam se ako to nekome smeta...ne mislim da time nekoga vredjam, samo trazim malo vise raznovrsnosti, sto generalno fali ovoj rubrici i ne vidim zasto ti smetaju Byrds i JAMC...ili si ti alergican/alergicna na njih... verovatno kao i nasi muzicari ;))
-
TV Sabac (gost)
| 15.01.2009. 13.41.17
Jovane, posalji nam spotove!!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.