Daleko je kraj

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: Sreda, 18. decembar 2008.
Organizacija: Long play

Darko Rundek je ranije najavio sinoćnji nastup kao jedan od poslednjih koncerata izvorne postave Cargo orkestra. Mediji su to pretvorili u gromoglasne naslove po kojima je ovo trebao da bude oproštajni nastup Carga uopšte.

Na konferenciji za novinare održanoj juče popodne u beogradskom hotelu Kontinental, koja istini za volju nije privukla preterano veliki broj medijskih poslenika verovatno zbog konkurentskog susreta sa glumcem Radetom Šerbedžijom, opušteni Rundek je novinarima objavio da se Cargo neće raspasti. Pojedini članovi orkestra su zauzeti brojnim drugim projektima, pa je u jednom trenutku pomislio da oni više neće moći da sviraju sa njim.

„Medutim, kako se stvari mijenjaju, sad su se ti projekti malo olabavili i Cargo je opet tu kakav je“, objasnio je Rundek, uz opasku da njegov bend nije ni prva ni jedina žrtva „potrebe medija da istaknu najspektakularnije stvari, koje često izvrnu da postanu još spektakularnije“.

„Bio sam rekao, kad su me zvali iz Long Playa da sviram, da je ovo vjerojatno jedan od posljednjih koncerata Cargo orkestra u ovom sastavu. Međutim, povodom te najave izašli su naslovi da se Cargo raspada. To nisam nikad rekao, i poslije mi se činilo glupo da demantiram, jer nikad ne znaš koji ti je koncert posljednji”, rekao je Rundek.

Medijska prepucavanja oko prestanka-nastavka rada Carga nisu bili jedini podstrek publici da dođe u Sava centar. Promoter Long Play je mudro prodavao ulaznice po ceni od 1.600 dinara za čitavu dvoranu, što je stvorilo trku za što bolja mesta. Dodatan motiv bio je novi živi album Live in Dom omladine, snimljen pre godinu i po dana na Rundekovoj uspešnoj mini-turneji u četiri različita koncertna prostora u Beogradu, koji se dobijao uz kupljenu ulaznicu.

Ipak, koliko je sve to uticalo na posetu, a koliko je jednostavno Rundek ime koji privlači ljude?

Sinoć je publika nagrnula u Sava centar ispunivši svih 3.672 sedišta prestižne beogradske dvorane, dok je dodatna masa od nekoliko stotina ljudi uspela da se utisne i da stoji u prolazima između redova i čak dođe do bine.

Povratak pred beogradsku publiku, Rundek je počeo Haustorovim hitom Ena uz prizore koji će karakterisati ostatak koncerta – većina u publici je odmah uz prve taktove ustala iz udobnih fotelja Sava centra i ostatak koncerta ispratila na nogama. Ples u skučenom prostoru između redova sedišta, pljeskanje u ritmu, podignute ruke, izvikivanje imena bivšeg frontmena haustora ili violinistkinje/violiniste Isabel, horsko pevanje od prve do poslednje odsvirane stvari.

Rundek je koncert je mudro podelio u blokove. Prvo je išao niz pesama koje donose slike nadolazećeg rata i nasilja. Posle Iste slike sa stihovima „Crni jahači su stigli u selo, Crvene kapi su pale na bijelo“, usledili su horski ispraćeni Haustorovi Sejmeni dolaze, a potom isto tako pozdravljena antifašistička Ay Carmela.

"Svaki dan se bije bitka, a?", upitao je Rundek. Odgovor: ovacije Sava centra.

Nakon što je rekao da je nedavno gledao dokumentarni film Kao da je bilo nekad o EKV-u, Rundek je otpevao obradu istomene pesme koju je posvetio Milanu Mladenoviću (1958-1994).

Usledio je blok dinamičnih pesama Kuba i Slick Senorita, a zatim i laganiji Makedo, posle koga je Isabel dobila ovacije.

Nakon poskočice Podne, Rundek pita: „Ko je tu od vas rođen u Beogradu?“. Javlja se glasno deo Sava centra. Na drugo pitanje „a ko nije rođen u Beogradu?“ stiže brojniji i glasniji odziv prisutnih. Rundek duhovito primećuje da su „to ti koji su krenuli oštro u grad, đonom“ (stih pesme).

Uz Zvuke oluje Rundek je iskoristio priliku da zapleše sam sa sobom, uz poletnu Ula ula la je plesao čitav Sava centar, a za trijumfalni kraj zvaničnog dela koncerta stigao je Apokalipso uz mahnito plesno batrganje po bini tromboniste Manua Feraza i sveopštu euforiju publike.

Višeminutne glasne pozive da se vrati na bis, Cargo je poslušao u pratnji vođe sarajevskog alternativnog rok sastava Letu štuke Dine Đarana, sa kojim je Rundek otpevao Sunce.

Bivši vođa Haustora je zatim ponovo podsetio na slavne trenutke svog novotalasnog zagrebačkog benda otpevavši Šejna i svirajući usnu harmoniku, dok je publika ekstatično pomagala davanjem ritma pljeskom.

Vrativši se posle toga ponovo na pozornicu uz pitanje „Hoćemo još jednu?“, Rundek i Cargo su drugi bis i koncert završili uz lagani ljubavni Šal od svile. Paljenje svetala u dvorani ukinulo je nadu za treći bis.

Iako je demantovao kraj Carga, Rundek je rekao da je ovj koncert poseban za njega:

„Sigurno je da je posljednji koncert ovog repertoara, jer nam je zadnji studijski album izašao prije dve godine i vrijeme je da krenemo u novi, što je za mene zanimljivo kao autora. Može se dogoditi da album krene u nekom pravcu koji nije potpuno nalik Cargu kakav je danas.“

Povezano:

• Mhm a-ha oh yeah da-da, recenzija albuma (2006)