Nakon malog remek-dela Čudovišna kuća, uz ime Gila Kenona bila je privezana sijalica da zasvetli kad se ovaj reditelj pojavi s novim filmom. Ubrzo nakon početka njegovog drugog, ovog puta igranog filma Grad svetla, sijalica je pregorela. Ne samo u filmu
Originalni naziv: City of Ember
Scenario: Caroline Thompson (prema romanu Jeanne Duprau)
Uloge: Harry Treadaway, Saoirse Ronan, Tim Robbins, Bill Murray, David Ryall
Žanr: fantastika, avanturistički
Trajanje: 95 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Naizgled, Grad svetla je sazdan od svih onih elemenata koji su se našli i u prethodnom filmu Gila Kenana Čudovišna kuća: deca koja čačkaju mečku, čeprkaju mračnu tajnu, i ispod naslaga vremena i prokletih nekretnina dolaze do mesta gde je zaboden prvi kolac u građenju velike brane što deli život od konstrukcije, a od ljudi pravi čudovišta iz komšiluka ili, u slučaju Grada svetla, od ljudi krtice.
Međutim, priča o Gradu svetla odvija se na polju fantastike koja, nalik filmovima Hronike Narnije, Zvezdana prašina ili Spajdervik zapis (pa čak i Hari Poter), gotovo uopšte ne poseže za tajanstvenim, misterioznim, već pod velom bajkovitosti pravi iskalkulisanu misteriju slagalicu u kojoj junaci, sa sudbinskom tetovažom i koferom koji samo treba da otvore, postaju puki igrači u potrazi za rešenjem.
Kako se dobar deo filma odvija i razrešava kroz slagalice, a junaci angažuju tek preko veština kao što su brzo trčanje i brzo razmišljanje, tako se i fantastika iscrpljuje u tankoj, crno-beloj podeli na zle i dobre sile, na sile svetla i sile mraka.
Grad svetla je, naime, neka vrsta grada kutije čiji stanovnici nemaju više nikakve prirodne izvore svetla, vode i hrane, već u potpunosti zavise od generatora koji počinje da ih izdaje. U prikazu grada, Gil Kenan se u potpunosti oslonio na scenografska i kostimografska rešenja, pa tako na zatvorenost grada ukazuju boje blata, i uredna, malodušna skromnost stanovnika.
S druge strane, dinamika života u gradu data je tek u obrisima, koji nimalo ne angažuju gledaoca da se emotivno veže za ovaj svet. Od starta, on je tretiran kao simbol za nekakvu rupu u svemiru gde nema svetla i odakle mladi ljudi žele da pobegnu i vide nebo.
Iako je snimanje u studiju doprinelo utisku zagušenosti mesta, tretman stanovnika grada kao nekakvog hora u brodvejskoj verziji Olivera Tvista doprinosi da studio postane poprište simbolične pozorišne predstave iz koje se povremeno izdvoji poneko dete da oglasi šta je novo otkrilo i kako da svi izađu napolje.
Šteta je što se, nakon Čudovišne kuće, retkog svica u mraku konfekcijskih bajki što se izdaju za filmove za decu koju regrutuju za epske borbe protiv sila mraka, Kenan oglasio pričom o borbi za svetlo u svetu mraka koja se u mrak ovakvih bajki idealno uklapa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari