Cipelom u glavu

Naslov originala: Home of the Brave
Scenario: Mark Friedman
Uloge: Samuel L. Jackson, Jessica Biel, Brian Presley, Curtis Jackson, Christina Ricci, Chad Michael Murray
Žanr: ratna drama
Trajanje: 106 minuta

Irwin Winkler je važno ime u svetu američkih filmskih producenata, i u tom delu svoje filmografije može da se pohvali učešćem u stvaranju serijala Rocky, te nekolicinom ostvarenja Martina Scorcesea (New York, New York; Dobri momci...) i Coste Gavrasa (Dan skakavaca, Muzička kutija).

Daleko mršaviji uspeh postizao je kao režiser. Kriv na osnovu sumnje, Noć i grad, Mreža, Život kao kuća, De-lovely ubirali su redom umerene, tihe pohvale, a uspeh na blagajnama varirao je u skladu s trenutnim pozicijama glumačkih zvezda koje su nosile ta ostvarenja (Robert De Niro, Sandra Bullock, Kevin Kline, Ashley Judd...).

Iako se i ranije bavio društveno angažovanim temama (Kriv na osnovu sumnje istražuje ludilo antikomunističkog lova na veštice tokom američkih 50-ih), Winkler se u Zemlji hrabrih ističe rečitošću stava i spremnošću da goruće teme prihvati bez opuštenosti koju bi donela vremenska distanca. Mada počinje detaljnom rekonstrukcijom stradanja američkih vojnika tokom terorističke zasede, ovaj film se prevashodno bavi mirnodopskim mukama bivših ratnika.

Junaci Winklerove fragmentarno ustrojene priče su osakaćena nastavnica fizičkog vaspitanja (Jessica Biel), lekar (Samuel L. Jackson) u sukobu sa antiintervencionistički ostrašćenim sinom, potom mlađani predstavnik bele sirotinje (Brian Presley) koji ne može da preboli smrt prijatelja, te tamnoputi buntovnik istanjenih živaca (50 Cent, ovde potpisan građanskim imenom Curtis Jackson). Kao u onom refrenu antropoloških pesimista: „Ratišta se menjaju, ali rat se nastavlja drugačijim sredstvima i u različitim pojavnim oblicima“.

Reditelj ne poseže za metaforičnim senčenjem priče, možda iz nemogućnosti da se nosi sa zahtevnijim pripovedačkim tehnikama, a možda i iz čistog uverenja da predočenoj pripovesti stilska ulepšavanja i nadogradnja suštinski nisu potrebne.

Winkler izabranoj temi pristupa zdravorazumski, odmereno, bez većeg unošenja; on nema istančanost, npr, Atoma Egoyana da prikaže najtananije lomove svojih napaćenih junaka. Rezultat je pregledan srednjački film s jasnim političkim stavom koji ukazuje na pogubnost intervencionističkog zanosa skorijih američkih vlastodržaca i njihovih pratećih administracija.

Stilski i ideološki sagledano, ovo delo je postavljeno na blago šizofrenoj razmeđi Povratka ratnika Hala Ashbyja i Sudara / U dolini Ela Paula Haggisa. Ta podvojenost ume i da zasmeta, ali zauzvrat film pruža podsećanje na jednostavnost filmskog pripovedanja ne tako davno prohujalih vremena. Zemlja hrabrih je ostvarenje starovremenskog kroja, a to u svetlu trenutne postmodernosti ume da bude i te kako okrepljujući predah. Do nekog narednog, novog bojišta.