U nekom boljem svetu Heather Graham ne bi bila osuđena da prati trag od mrvica koji ostavlja Renee Zellwegger, a mi bismo je češće gledali u filmovima vrednim njenog raskošnog komičarskog talenta
Naslov originala: Miss Conception
Scenario: Camilla Leslie
Uloge: Heather Graham, Mia Kirshner, Tim Ellis
Žanr: komedija
Trajanje: 104 minuta
Film Pronaći pravog tatu pokušava da jaše na talasu mikrožanra romantičnih komedija sa prokreacijskim garnirungom, poput Devet meseci Chrisa Columbusa, Maybe Baby Bena Eltona, Zaglavilo se Judda Appatowa... Postojanje uzora nikako ne može biti greh samo po sebi, ali problem je što se ovaj naslov (Pronaći pravog tatu, šeprtljast i, imajući u vidu sadržinu, nimalo tačan prevod nezgodne igre reči u izvornom naslovu Miss Conception) skromnih pretenzija i dometa prilično oslanja na rešenja viđena u mnogo uspešnijim prethodnicima.
Georgina (naravno, svaka sličnost s Radovanom Trećim je čista slučajnost), 33-godišnja građevinska preduzimačica (sic!), saznaje da ima još samo mesec dana da začne, i to neposredno pošto je svojim materinskim žarom uplašila i oterala dugogodišnjeg verenika. Uz pomoć zajedljive ali i preduzetne prijateljice i prijatelja (naravno, dizajnera istopolnog usmerenja) pokušava da nađe pravog (a kako film odmiče, i bilo kog) spermodavca, što izgleda kao lak zadatak imajući u vidu neodoljivost Heather Graham, momačkog sna još od vremena vožnje na koturaljkama u Noćima bugija (1997).
Film, nažalost, ne dobacuje ni blizu pomenutog remek-dela Judda Apatowa. Reditelj Eric Styles priču vodi krajnje nonšalantno, dopuštajući joj da se raspe u mnogo neželjenih pravaca (službeni put Georgininog verenika u pratnji napaljene pomoćnice je tek jedan od primera čistog viška).
Krajnji rezultat je aritmični, gotovo šepavi rom-com, dodatno opterećen iskliznućama u pravcu fizičke komedije i (umivenog) gross outa, koja bivaju ostavljena bez poente i nužne oštrine, delujući kao tek mrtvorođene ideje za puko popunjavanje prostora. Lik Georgine, očito iscrtan po modelu Bridget Jones, nedovoljno je jak da sam iznese ovu priču bez fokusa, originalnosti i sočnosti.
Na drugoj strani, tu su neporecivi šarm i omamljujuća lepota Heather Graham, kao i pratiteljke Mije Kirshner (Egzotika, Crna Dalija), aduti toliko snažni da u zasenak bace i varljivi britanski naglasak i brojne nelogičnosti (npr. kako je moguće da neko ko izgleda kao Heather Graham ima problema da pronađe partnera za brzopotezni seks). Scenario ipak nosi i jedan zgodan detalj.
Naime, Georgina, iako u teškom problemu, pokazuje začuđujuću proaktivnost, ne baš tipičnu za podžanr kome film pripada. Ona ne časi časa, odmah kreće u akciju:. „izdaje“ stan ne bi li ulovila mužjaka, banči na gej disko-bdenju, odvodi stripera u hotelsku sobu, seksualno izrabljuje podređenog zidara... Nažalost, komični potencijal ovih situacija ostaje nenačet, ali je ovaj dramaturški zahvat za svaku pohvalu.
Eric Styles svakako pamti i bolje režiserske dane (debitantska kostimirana drama Dreaming of Joseph Lees i Relative Values, adaptacija poletnog pozorišnog komada čuvenog Noela Cowarda), mada i Pronaći pravog tatu, uprkos brojnim slabostima, očitava lakoću izrade i pitkost, karakteristične za srodna ostrvska ostvarenja. Heather Graham i Mia Kirshner već dugo tumaraju tražeći izlaz iz nedorečenosti vlastitih karijera, stoga film u krajnjem dometu predstavlja nenametljivu i ne baš potrebnu stavku kako u filmografijama pominjanih kreativaca, tako i na ovdašnjem posustalom bioskopskom repertoaru.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
frootsman (gost)
| 26.12.2008. 01.02.03
Prestanite da reklamirate šitove sa ružičastim plakatima, i počnite da pišete o nekim relevantnim filmovima.
Moli Vas fruci da ga malo edukujete.
-
Ponos i Dika (gost)
| 26.12.2008. 13.06.55
Koliko sam ja shvatio, koncepcija jeste da se kroz recenzije prati repertoarska ponuda, koja je takva kakva jeste. Sve ostalo bi bilo ulepšavanje stvarnosti ili zalazak u piratske vode. A možda i grešim?
-
Laura Palamar (gost)
| 26.12.2008. 16.14.36
Repertoar se mora pratiti pa kakav god da je. Ako je film los ili nedovoljno dobar - publika ima pravo da to sazna, a filmski prikazi na Popboksu su dragoceni zato sto efektno i sazeto daju opis i numericku ocenu filmova koji igraju u kinima. Oni su predlog ali i u pozorenje - pogledajte ili nemojte pogledati neki film.
-
Edukatori (gost)
| 26.12.2008. 16.17.40
Edukacije se obavlja tako sto se ukazuje na ono sto valja i ona ono st ne valja.
-
frootsman (gost)
| 26.12.2008. 21.57.55
Ako je tako onda u redu. Ukapirao sam. Hvala.
-
Milosh (gost)
| 26.12.2008. 22.29.42
"Koliko sam ja shvatio, koncepcija jeste da se kroz recenzije prati repertoarska ponuda, koja je takva kakva jeste. Sve ostalo bi bilo ulepšavanje stvarnosti ili zalazak u piratske vode. A možda i grešim?"
prioritet jeste da se isprati repertoarska ponuda, koja je takva kakva jeste. ali i da se povremeno ukaže na neki bitan film koji se nikada neće pojaviti u domaćim bioskopima. to ko je kako i gde pogledao neki film je potpuno nebitno, pošto bi u suprotnom bilo kakva filmska, a bogami i muzička kritika u srbiji slobodno mogla da se ukine. tako realno stoje stvari, a sve ostalo su priče za malu decu.
"Edukacije se obavlja tako sto se ukazuje na ono sto valja i ona ono st ne valja."
slažem se. a u skladu sa time bih dodao kako mislim da svako ko želi da se bavi kritikom mora da pogleda i jedan solidan broj loših filmova, iako ja lično više volim da pišem o onim dobrim.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.