Bitovi lebde

Mesto: Velika sala SKC-a, Beograd
Vreme: Subota, 13. decembar 2008.

Andrew Weatherall je britanski DJ i producent, koji čini polovinu grupe Two Lone Swordsmen, a samostalno je poznat po mnogobrojnim remiksima. Sinoćnjim setom u SKC-u predstavio se i majstorskim kombinovanjem ogoljenih ritmova i iseckanih vokalnih deonica.

Ali, iako je njegovo ime na zvaničnom plakatu ispred SKC-a bilo ispisano nešto većim slovima, nesumnjivo je da značajniji deo posetilaca ipak došao zbog “drugog” izvođača.

Za slabije obaveštene, Luomo je još jedan pseudonim finskog producenta širom sveta znanog pre svega kao Vladislav Delay, a u matičnu knjigu zavedenog kao Sasu Ripatti. Luomo izdanja predstavljaju najpristupačniji deo Ripattijevog stvaralaštva, koje se često označava kao microhouse.

Ugodni blipovi i meki ritmovi uklopljeni u melodične bas linije producirani su na albumu tako da budu pogodni i kao pozadina za pijuckanje špricera ispod suncobrana, dok ispred vas talasi zapljuskuju peščanu obalu. Ali, sredina ledenog decembra, jedan sat posle ponoći i veliki klub SKC-a daju ovim zvukovima drugačiji, daleko čvršći i energičniji kontekst. Ili je možda to prirodna posledica sukoba samog karaktera muzike koja se izdaje pod imenom Luomo i njenog autora?

Naime, ovaj nastup je deo turneje kojom Luomo živom izvedbom promoviše svoj poslednji album, ali pitanje je može li se izdanje koje je u potpunosti prekriveno dominantnim vokalnim deonicama adekvatno predstaviti “uživo” bez gostujućih pevača .

Luomo baš to pokušava i zato je akcenat nužno bačen na druge aspekte pesama, dok pušteni snimak vokala samo neodlučno lebdi negde između publike i bitova kako bi je podsetio o kojoj je pesmi sa albuma reč. Dodajmo tome Ripattijevu sklonost ka donekle nekonvencionalnoj modifikaciji zvukova i ritmova, i dobiće se situacija od sinoć.

Na momente nije bilo jasno da li je na sceni stajao Luomo, Delay ili Uusitalo. Začudo, šarena publika, čiji je dobar deo došao upravo kako bi čuo Delaya, nije mnogo marila i dobro se zabavljala. Naravno, ovo se odnosi samo na onaj deo posetilaca koji nije napustio SKC još pre polovine Luomovog nastupa.

Na žalost, najbolja atmosfera postizana je kada bi Ripatti dopuštao snimljenom materijalu da sâm sebe predstavi (najviše u Love You All, sa sjajnim Apparatovim vokalom), dok su prelazi i modifikacije – iako bi u drugom kontekstu bili zanimljivi – stajali u neskladu sa karakterom samih pesama.

Prošlo je pet godina od kada je Sasu Ripatti, kao Vladislav Delay, nastupio u Beogradu, u okviru drugog Dis-Patcha (i na Echo festivalu kao Luomo). Iako je sinoćnja žurka svakako uspela, nije greška reći da bi dobar deo publike bio zadovoljniji da je umesto ovoga dobio još jedan čisto vladislavski nastup umesto unekoliko šizofrenog pokušaja spajanja suprotstavljenih estetika napadno-naprednog i urbano-prijatnog.

Ostatak je zadovoljan sa već pomenutim ledenim špricerom u hladu pokraj plavog mora.