Rukovodeći se filozofijom Should I Stay or Should I Go, neizbrojivo mnoštvo mladih je tokom poslednjih 20 godina izabralo manju nevolju i napustilo Srbiju; Miklja progovara o tome šta ih je dočekalo kada su stigli Tamo. Na mestu gde se završava Stankovićev The Box, počinje New York, Београд
Dok je zemlju nekada napuštala sirotinja „trbuhom za kruhom“, danas odlaze najobrazovaniji, oni koji (misle da) ovde ne mogu dovoljno da se ostvare. Tako stižemo do Beograđanki u Njujorku, heroina Dušana Miklje, tri lepe i pametne devojke koje su se odvažile da zagrizu Veliku jabuku. Priča je smeštena u 1999. godinu i većim je delom ispričana u prvom licu – iz ugla Jelene, Katarine i Marije, junakinja čije živote pratimo.
Jelena je tek pristigla u Njujork; pobegla je od bombardovanja i sankcija. Kod kuće je ostavila brižnu porodicu i verenika za koga bi, bez obzira na razdvojenost, želela da se što pre uda. Katarina i Marija su već iskusne Njujorčanke, ali i one imaju svoju muku.
Bolest oca Mariju stavlja pred zbor – vratiti se u Beograd i izgubiti pravo na povratak u Ameriku ili ostati i oglušiti se o molbe najmilijih. Sklopivši brak iz računa s Džonom, zgodnim kolegom s posla kome više odgovara „druga vrsta lepote“, Katarina mora da bira između njega (Džon naprasno počinje da pokazuje interesovanje za svoju mladu suprugu) i dugogodišnjeg dečka Miroljuba koji radi kao stjuard.
New York, Београд se lako i brzo čita, drži pažnju zahvaljujući šarmantnim segmentima kao što su Jelenino venčanje „na daljinu“ ili noćni vudu ritual ispod Bruklinskog mosta, a može se (uz malo mašte) doživeti i kao posrbljena, pristojnija i okrnjena (umesto četiri – tri drugarice) varijanta Seksa i grada Kendas Bušnel.
Dok se Keri, Samanta, Šarlot i Miranda premišljaju koje cipele da odaberu i u kom restoranu da večeraju, tri Srpkinje strepe od deportacije, rade po tri posla kako bi sastavile kraj s krajem i tuguju za zavičajem.
New York, Београд nije moderni književni klasik. Postupci i motivacija likova nisu uvek najjasniji, a ne pomaže ni to što su junakinje po mentalnom sklopu slične kao jaje jajetu. Miklja više nagoveštava nego što pruža, uglavnom se zadržavajući na površini, bez želje da se upusti u dublju analizu. Emigracioni blues je promišljeno ublažen komičnim elementima i ne zahteva preterano udubljivanje – kao takav, idealno je štivo za plažu ili prekraćivanje vremena u gradskom prevozu.
Kao i u slučaju romana The Box, New York, Београд je nastao na osnovu filmskog scenarija. Ova geneza objašnjava manjak opisa i svođenje naracije na monologe i dijaloge.
Debi Nikite Milivojevića Jelena, Katarina, Marija je u postprodukciji i u domaće bioskope stiže tokom sledeće godine. Film (sniman na autentičnim njujorškim lokacijama) će, gotovo je izvesno, ponuditi potpunije i zaokruženije upoznavanje s junakinjama koje su u filmskoj verziji oživele Borka Tomović, Jelena Stupljanin i Milica Zarić.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari