Slavoljub Stanković u debi romanu nastalom na osnovu nesnimljenog filmskog scenarija napisanog sa Andrijanom Stojković nudi čitaocima ličan i nostalgičan pogled na Beograd ranih devedesetih. Ispovedni ton knjige trudi se da prikaže sjaj i bedu nekadašnje Jugoslavije, zemlje čiji stanovnici nisu bili svesni da žive na „pozajmljenom vremenu“
The Box nije roman epskog zahvata što pokušava da iz svih uglova sagleda godine koje prethode padu. Umesto toga, ovo je kamerna priča na tragu ispovedne memoarske proze. Narator, 20-godišnji Cvrle je, sudeći prema podudarnosti njegovog opisa s fotografijom Slavoljuba Stankovića na unutrašnjoj strani korica, alter-ego samog autora.
Događaji opisani u prvom delu romana uglavnom nisu u uzročno-posledičnom odnosu: Cvrle, Bili i Vladan su trojica mladića koji za život zarađuju tako što strancima zaposlenim u beogradskim diplomatskim predstavništvima pomažu pri selidbama. Ovaj trio ide iz ambasade u ambasadu, iz rezidencije u rezidenciju, pakuje, razgovara i sluša. Stankoviću se ne žuri da započne glavni zaplet pa i pored tečnog i komunikativnog stila, posle izvesnog vremena monotonost ponavljanja i variranja situacija iz poglavlja u poglavlje počinje da testira granice strpljenja čitaoca.
Reference na popularnu kulturu su u poslednje vreme trend među mlađim srpskim autorima (setimo se samo Plišanog solitera ili Srpskog psiha). Cvrle, student filozofije i rockstar u pokušaju, voli da iznosi stavove o svetskoj muzičkoj sceni i citira naslove pesama svojih idola. Neka poglavlja opisuju klupsku scenu Beograda onog perioda – s posebnim osvrtom na legendarnu Akademiju, koja je prema pisanju časopisa Melody Maker, kako s ponosom ističe pripovedač, bila na listi najboljih klubova Evrope.
Sa neskrivenom nostalgijom, The Box priziva vreme kada se licencno izdanje albuma The Joshua Tree pojavilo u našim prodavnicama sedam dana pre nego u Londonu, kada su u prestonici svirali The Pixies, Nick Cave... Nažalost, snovi o svetskoj Srbiji nestaju poput mehura od sapunice. „Ničim izazvane“ sankcije preko noći getoizuju zemlju. Cvrle otvara srce: „Beograd je svet. Ali svet više nije Beograd. To su sada dve različite kutije. Naša je zatvorena“.
Druga polovina romana konačno donosi zaplet. Pakujući stvari američkog ambasadora i njegove supruge, pakerski trio kuje očajnički plan koji će im promeniti život. Dok situacija u zemlji izmiče kontroli, junaci Stankovićevog romana pokušavaju da pobegnu iz kutije u koju su ih drugi zatvorili. Naravno, stvari se ne odvijaju onako kako je planirano...
Ako Slavoljub Stanković odluči da nastavi svoju spisateljsku karijeru, bilo bi lepo da tokom priprema za sledeći roman brižljivije isplanira kompoziciju. Predugačak uvod je balast koji šteti svakom delu. Takođe, Stankovićev običaj da priču prekine na najzanimljivijem mestu neretko izaziva izuzetnu frustraciju kod čitaoca. Na primer, roman bi dobio na atraktivnosti kada bismo saznali šta se dogodilo pošto su Cvrleta zatekli dok se samozadovoljavao u toaletu rezidencije grčkog ambasadora ili kada bismo „čuli“ njegov telefonski razgovor s Kurtom Cobainom.
Ipak, i pored navedenih manjkavosti, The Box je pristojan prvi roman, dokument o vremenu koje je, nadajmo se, iza nas. Nick Cave uskoro ponovo svira u Beogradu, Srbija je opet postala deo sveta – ili je i to samo još jedan privid što treperi pred našim očima i sprečava nas da vidimo tamne oblake koji se gomilaju iznad? Ostajte pozdravljeni do sledećeg pakovanja.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari