Brešan pušta junake na minsko polje posejano još aktivnim eksplozivom ratnih uspomena i rana, da bi svaki put kada dođe do opasnosti od detonacije otkrio da se - šalio
Scenario: Mate Matišić, Franjo Moguš, Vinko Brešan
Uloge: Ivan Herceg, Nada Šargin, Predrag Vušović, Damir Orlić, Žarko Potočnjak, Leon Lučev, Mladen Vulić, Voja Brajović, Marko Živić, Ana Begić
Žanr: drama, crna komedija
Trajanje: 112 min
Proizvodnja: Hrvatska, Srbija, 2008.
U svom novom filmu Vinko Brešan za pripovedača uzima Roma Đuru, koji za sebe na početku kaže: „Sva sreća da nisam ni Hrvat, ni Srbin, nego Rom – svjetski čovek“. Kao što je u prethodnom filmu Svjedoci (2003) preko rašomonskog pripovedanja sučelio različite verzije priče o srpsko-hrvatskom sukobu, tako mu je Đurin kosmopolitizam poslužio da priču o ljubavi između hrvatskog veterana i udovice srpskog vođe ispriča iz neutralne, nevine i komediografske vizure.
Dok sa jedne strane, ovakvim gnomskim i bajkovitim pripovedačem Brešan dobija na univerzalnosti ljubavne priče (ljubav koja prevazilazi sve granice) i crnohumornom olakšanju sa kojim se gleda na rat, usiljeno prostodušje pripovedača na momente se koristi da koriguje sva ona mesta u priči gde se javi opasnost od izvlačenja bilo kakvih škakljivih zaključaka. Brešan štiti svoje junake od svega što im je stavio na teret na početku priče.
Usled ove usiljenosti, stiče se utisak da su crnohumorna uganuća tu da koriguju zamršeni kontekst priče svaki put kada dvoje zaljubljenih izađu iz zajedničkog stana u Zagrebu. Tako su sve epizode u kojima Martin pokušava da dođe do novca ne bi li otkupio Desu od njenog makroa, a koje zadiru u njegove veze sa bivšim saborcima, sa pretenzijom da daju karikiran presek posleratnog društva, kao pali iz nekog drugog filma, daleko ispod pažljivo skrojene ljubavne drame.
Zbližavanje Martina i Dese, prevashodno zahvaljujući odličnoj glumačkoj interpretaciji Nade Šargin i Ivana Hercega, na nivou je retko dobrih melodrama iz susedstva (makedonski film Kontakt). Međutim, samokontrola i neodlučnost sa kojom Brešan tretira svet u kome se ova ljubav rađa, doprinosi da junaci deluju iskonstruisano i navođeno.
Jer, da bi priču o ljubavi što se rodila preko snajperskog nišana ispričao, potrebno je da se sve ono što junake razdvaja u filmu predoči i od toga ne beži. Brešan bi da u isto vreme barikade koje ih razdvajaju učini uverljivim, ali i da ih dekonstruiše i sa njima se obračunava prvoloptaškim crnim humorom. Otuda i ljubavna priča postaje šepava i nategnuta.
Nakon gledanja filma Nije kraj, ostaje utisak da se nije išlo do kraja.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Arf (gost)
| 27.11.2008. 19.36.48
Odlican film bar za 7/10. Kriticarka je napravila ozbiljan previd ne objasnjavajuci koliko je vjestine bilo potrebno Bresanu da izgura ovakav film u politickom ozracju Lijepe njihove, u kojoj postoji kult nedodirljivosti takozvanog Domovinskog rata u kome su s jedne strane bili sveci, a s druge samo zlocinci. Mislim da film ne ostaje duzan nikom. Provjerite prizor u kome od ljubomore frustriran Hrvat sjedi na WC solji u kupatilu sa sahovnicastim plocicama i histericno trazi da se uhodi njegova zena. Film u kome Hrvat zarad ljubavi Srpkinje ubija drugog Hrvata. Zanimljivo. Odnos Srba i Hrvata je danas preozbiljn stvar (a to dokazuje i novo zaostravanje poslije hrvatske tuzbe za genocid) da bi makar ljubavna prica mogla biti ispricana bez duhovitog gnoma.
-
Ghoul (gost)
| 27.11.2008. 22.10.32
sve je tačno rekla Xtina, samo je ocena preblaga: meni je ovo bilo na ivici gledljivosti, nikako više od 2/10
-
Milosh (gost)
| 27.11.2008. 23.22.24
Pa, malko si kontradiktoran, Ghoule. Koliko vidim, ocena je prilično u skladu sa kritikom; dakle, na osnovu napisanog to je za 5 ili 6 od 10. Da li bih mu i ja dao toliko to ne znam, pošto film još nisam pogledao...
-
Ghoul (gost)
| 28.11.2008. 07.07.47
miloše, nema potrebe da hitaš da braniš Xtinu od onoga što nisam ni rekao: ja nisam kontradiktoran nego sam samo ispustio frazu koja se valjda podrazumeva – 'po mom skromnom mišljenju' taj film ne zaslužuje ocenu veću od 2-3, a autorka texta je na svoj način solidno prikazala film i sa njenim zamerkama se slažem.
o istom filmu sam drugde na Popboksu (u izveštaju sa Cinema Cityja) već napisao:
Nije kraj Vinka Brešana, koji je imao čast da otvori festival, bio je sasvim u skladu sa škripavom ceremonijom: školski primer otužnog dodvoravanja Eurimages-konceptu koji je svoj pogibeljni trag već ostavio na srpskom filmu, a sad vidimo da to čini i u Hrvatskoj. Radi se o snajperisti koji slučajno otkrije da ima rak mozga pa reši da pred smrt učini bar jedno dobro delo.
On iz kandži srpske porno-industrije (kojom vlada Voja Brajović!) spase „glumicu“- udovicu od kad joj je, na njene oči, upravo glavni junak skinuo muža - „vojvodu“. Iz razloga političke-Euroimages-korektnosti, sve ovo nam kazuje epizodista-narator (Predrag Vusović), porno-zvezda romske nacionalnosti. Vusović je ujedno bio i najveća zvezda filma koja se uz Brešana, zamenicu kostimografa i tonca poklonila publici. Ivan Herceg je verovatno shvatio koliko je neubedljiv u ulozi žestokog momka pa ga je bilo blam da izlazi pred publiku.
-
snajder (gost)
| 28.11.2008. 07.32.53
ovo sto kaze arf nije bez neke...
-
Milosh (gost)
| 28.11.2008. 11.53.24
@Ghoul
Ne branim ja nikoga, ali fakat je da nisi bio najjasniji u komentaru koji zvuči kao: SVE se slažem, ali se i ne slažem :)
-
Jovan Ristic (gost)
| 28.11.2008. 14.45.10
Kad ja licno ocenjujem film, iskljucujem iz diskusije okolnosti nastajanja (ukljucujuci finansijere), i bavim se iskljucivo onim sto vidim na filmu. A ono sto sam video u Bresanovom filmu ni pod razno mi ne ukazuje na "negledljivost". Skidam kapu Bresanu na izuzetno pitkom, duhovitom pa i hrabrom tretmanu "teske" teme koja bi u pogresnim rukama skliznula u vode kao sto su patetika, moralisanje, zauzimanje strane, umetnicarenje, ukucavanje ideoloskih poenti u celo, da se vidi, sa stanovista onog ko je dao pare, kako se o odredjenoj temi ima misliti. "Nije kraj" definitivno ima mane kao sto su nesuvislo skakanje iz zanra u zanr (konstantna boljka filmova iz ex-yu), scenaristicka raspricanost (neke linije radnje su tu samo radi efekta "na prvu loptu") i upotreba previse likova (gde se bre izgubio treci clan bande trgovaca informacijama o nestalim Hrvatima u ratu?), ali ne mogu mu zameriti posten odnos prema problematici, ne mogu mu zameriti dijaloge, ne mogu mu zameriti glumu, ne mogu mu zameriti efektan humor, ne mogu mu zameriti reziju, fotografiju, montazu, ne mogu mu zameriti na uzimanju Roma kao naratora, i to od druge vrste od one na koju smo navikli u nasim filmovima. Ovo je cist bioskopski film, koji zasluzuju 8/10.
-
krcun (gost)
| 29.11.2008. 14.05.07
Ovo je odlična kritika jedno vrlo pristojnog filma koji vredi pogledati ukoliko ga još uvek ima u našim bioskopima.
-
Sima (gost)
| 14.12.2008. 09.48.24
Gotovo u potpunosti se slazem sa gdin-om Risticem i Arfom. Radi se o vrlo vesto i korektno uradjenom filmu, uzimajuci u obzir nase, balkanske filmske prilike i okolnosti. Recenzija Kristine, iako ne toliko tendenciozna i losa (kakve uglavnom citamo od "filmske" ekipe pb-a u poslednje vreme), ipak pati od odredjenih subjektivnosti. Cini mi se da ona i kolege imaju problem sa shvatanjem svog zadatka, tako da nam uglavnom serviraju licne (uglavnom frustrirajuce) dojmove odgledanog filma. Od strucnosti, analitickog pristupa, konzistentnosti, nepristrasnosti-ni traga.
-
Urke (gost)
| 15.12.2008. 00.22.54
Neubedljiv kraj, ali film drzi paznju. Predrag Vusovic nosi film, prica je iracionalna, donekle i zanimljiva, ocekivao sam vise od filma.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.