Hiljadu ljudi pomno je pratilo pet maskiranih umetnika koji tragaju za nestalim čovekom. Ili izgubljenim čovekom. Ili ubijenim. Ili... Mogućnosti su gotovo neiscrpne, a njihova moguća značenja još brojnija; u neku ruku, ovaj koncert još uvek traje
Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Utorak, 18. novembar 2008.
Organizacija: Popboks koncert
Korelacija akcija na internetu i najave koncerta grupe The Residents u beogradskom Domu omladine bila je sasvim očekivana. To nije samo uobičajena marketinška inicijativa karakteristična za nova vremena u kojima je neophodan "sound bite", pa makar on dolazio i od konzervativnog političara poput Vojislava Koštunice.
Grupa Residents je, naime, kao vrhovna instanca "kulta srećnih manjina", funkcionisala po principu interneta i u vreme kad on nije postojao. Mreža njihovih poštovalaca ispletena je paralelnim medijskim kanalima u kojima su se muzička harmonija i haos slobodno spajali. Čitava stvar bi teško opstala da nije bilo postmoderne koja je odbacivala veliku priču, a dozvoljavala kombinovanje visoke i niske kulture.
Rasprava o uzrocima pojave i dugovečnosti grupe The Residents odvela bi nas do priče o konceptualnoj umetnosti, modernom pozorištu i muzičkoj pop avangardi, koja bi ipak oduzela dosta prostora.
Na sinoćnjem koncertu Residentsa sve je bilo podređeno CD-u Bunny Boy, koji je inspirisan istoimenim serijalom na njihovom sajtu. Intriga serijala je zasnovana na priči o Bunnyju, prijatelju benda, koji traga za bratom Harveyjem koji je nestao - ili bar Bunny tako misli - na grčkom ostrvu Patmos. Uz pomoć e-mail poruka, koje diktriraju putanju naracije, čitav hepening se pretvorio u multimedijalnu priču.
Residentsi ovde imaju diskretnu ulogu muzičke pratnje. U prvom planu je Bunny, koji u maniru psihotičnog pervertiranog klovna ne prestaje sa monološkim paradama. Pritom je učinak naracije gotovo izjednačen sa pevanjem i instrumentalnim delom.
Koncert je bio podeljen na dva dela, baš kao i scena na kojoj su se nalazila dva šatora, odvojena stubom na čijem vrhu se nalazio ekran. Pesme sa Bunny Boya su kratke i znatno prilagođene rok standardima. U drugom delu koncerta, međutim, priča se razvija i otkrivaju se brojni paradoksi. Udeo elektronike se povećava, čime se na posredan način ilustruje Bunnyjevo mentalno rastrojstvo.
Residentsi su na ovoj turi sakriveni iza maski zečeva. Prisustvo personalizovanih zečeva u delima fikcije daje utisak psihodeličnosti još od vremena Alise u zemlji čuda. Uz njihovu "pomoć" prikazuju se nepovezane situacije i halucinantni prelazi, idealni sadržaji za decu na LSD-u.
Residentsi su, međutim, na ovom koncertu prezentovali priču sa stripovskom podlogom, ozarujućim dečjim humorom i makabričnim rukavcima. U svakom slučaju, reč je o koherentnom muzičkom komadu sa snažnim vizuelnim porukama dostojnim modernog teatra.
Drugi beogradski susret sa grupom The Residents pokazao je i da su trendovske klasifikacije irelevantne kada su u pitanju muzičari koji vlastiti opozitni stav baziraju na transistorijskim osnovama. Otuda kod Residentsa nema nostalgije i sentimenta za prohujalim vremenima kad su, navodno, poštovani fundamenti.
Aktuelna intriga i uvek nova priča čije koordinate su deo kolektivne podsvesti delotvornije su od posezanja za emocijama.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari