Neuredna, razbarušena i jako zabavna, ova knjiga veoma liči na svog autora
Nostalgija zna da bude opasna droga. Celog života se borite protiv onih koji tvrde da je u njihovo vreme sve bilo bolje (deca mirnija, žene poštenije, klima prijatnija, cene niže, nezaposlenost manja, filmovi pametniji itd.) samo da biste se jednog dana osvrnuli oko sebe i shvatili da lamente nad svetlijom prošlošću zamagljenih očiju izgovarate upravo vi.
Autobiografska knjiga Godine na 6 Vladimira Jankovića Džeta (Laguna, 2008) je, protivno očekivanjima neupućenih, štivo skoro sasvim lišeno nostalgije. Iako priča o vremenu kada je mlađani Džet otkrivao univerzum kroz popkulturne eksplozije što su se čule čak i u Beogradu, iako se dotiče prvih romansi, prvih kreativnih koraka, prvih dašaka popularnosti, iako pominje ’68. i hipike, Godine na 6 to čini s nogama čvrsto na zemlji, bez pretenzije da bude išta više od subjektivnog prisećanja na jedno uzbudljivo doba, bez mitomanije i visokoparnih izjava.
Ako ste ikada pričali sa Džetom o muzici, znate kako je u pitanju zabavan sagovornik. Zastrašujuća kilometraža i profesionalno iskustvo kakvo malo živih ljudi u ovom poslu ima ni na koji način ne razblažuju njegov humor i šarmantan, anegdotalni stil prepričavanja dogodovština za koje važi da su 30% istinite, 30% preterane a 30% izmišljene.
Godine na 6 su pričane na isti način, bez metoda i discipline, zapisivane onako kako se autor prisećao događaja, bogate očigledno veštačkim inscenacijama, ali to i čini ovu knjigu zanimljivom. Umesto pokroviteljskog tona stare rokenrol kajle koja omladini opisuje kako je to nekada bilo (vrlo čestog u ovakvom štivu), ovde dobijamo razbarušenu, znojavu priču iz samog središta događaja.
A ti događaji, onako kako su uzbudljivi bili pre četiri decenije, oživljeni Džetovim anarhičnim memoarskim stilom na čitaoca deluju silinom novog. Godine na 6 su neuredan tekst, koga urednička (a reklo bi se i lektorska) ruka jedva da je dotakla, ali dok ga čitamo, osećamo se kao da i sami široko otvorenih očiju proždiremo bogatstva sveta koji se menja baš dok mi u njemu odrastamo.
U centru radnje je Džetova karijera s bendom Crni Biseri, jednim od najvažnijih rokenrol imena Beograda i Srbije šezdesetih godina. Kroz priču o bendu prelamaju se i Džetovo odrastanje i sazrevanje, ali i krajnje subjektivna, a pri tome nadahnuto sažeta istorija cvetanja popularne kulture u glavnom gradu i celoj Jugoslaviji.
Daleko od istoriografske preciznosti, ova knjiga je sklopljena od urnebesnih anegdota (o tučama, svirkama koje su se pretvorile u masovne pobune, o lepljenju automobilskih kablova žvakaćom gumom, o rokenrol herojima u liku pokojnih Bate Prelevića i Milana Oklopdžića, o komunističkom cenzoru u liku Vuka Draškovića...), pričana maltene tehnikom toka svesti, kalendarski vođena od igranke do igranke i od gitarijade do gitarijade, prepuna psovki, tvrdoglavosti, bunta...
Džet ne prodaje nikakvu ideologiju niti ima ambiciju da svoju priču potura kao univerzalnu, i to su njeni veliki kvaliteti koji nadomešćuju haotičnost stila i neispeglanost teksta. Ma šta o Džetu mislili, on nikada nije postao svoja karikatura i nikada nije izgubio onu divlju crtu koja se nagonski vezuje za rokenrol.
Godine na 6 su dobra zabava i, uprkos svojoj neobjektivnosti, važan prilog istoriji domaće popularne kulture. Kako su i karijera Crnih Bisera ali i druge Džetove karijere trajale i posle šezdesetih godina, jedva čekamo da vidimo Godine na 7.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari