Bečki dečak u procepu

Martin Brandlmayr je rođen 1971. u austrijskom gradiću Bad Ischlu. Studirao je klasične udaraljke na Unverzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču, a aktivan je već 10 godina što ga čini najstarijim i najiskusnijim mlađim muzičarem na sceni. Pored matičnih bendova Radian, Trapist, Autistic Daughters, Kapital Band 1 i Polwechsel, Martin je aktivan kao bubnjar i perkusionista u nebrojenim formacijama na sceni slobodne improvizacije, što ga čini svakako jednim od najvrednijih bečkih muzičara današnjice.

Dva puta je dobio nagradu festivala Ars Electronica - 2002. za album TG11 grupe Radian i 2005. za 2CD koji potpisuje sa Kapital Band 1. Slučajno ili ne, Martin je upravo sa ovim bendovima već nastupao na Dis-Patchu, kao i sa triom Trapist. Njegov stil sviranja je specifičan, ali i u procesu prilagođavanja veoma različitim projektima uvek ostaje prepoznatljiv i - uticajan. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih je Martin izabran za prvog artist in residence gosta Dis-Patcha.

Neka od najznačajnijih imena sa kojima je Martin sarađivao su Sachiko M, Stefan Schneider, Burkhard Stangl, David Sylvian, John Tilbury, Otomo Yoshihide, Burkhard Beins, Tony Buck, John Butcher, dieb13, Axel Dörner, Christian Fennesz, Franz Hautzinger, Christof Kurzmann, Toshimaru Nakamura, Andrea Neumann, Rashim… Trenutno je u završnoj fazi priprema novi album sastava Radian, dok će album Till the Old World's Blown Up and a New One Is Created (sa Christianom Fenneszom i Wernerom Dafeldeckerom) biti objavljen krajem godine na etiketi Mosz.

Njegov boravak na najbolji način zaokružuju dva nastupa na festivalu: sa triom Autistic Daughters (20. oktobar, Rex) u kome učestvuje i Dean Roberts, i kroz prvi solo nastup u Beogradu tokom kog je sinoć predstavio novi materijal kroz intrigantnu audio-video postavku.

POPBOKS: Prošlo je pet godina od tvog prvog nastupa na Dis-Patchu. Uvek si svirao u Rexu - kakva imaš sećanja o Rexu, Dis-Patchu, Beogradu...?

BRANDLMAYR: Jako lepa. Kada sam prvi put svirao u Beogradu, 2003. sa grupom Radian, toplo smo dočekani. Rex je stvarno divna sala, i zaista sam više nego srećan što imam još jednu priliku da sviram u Rexu - pa čak i radim tamo 10 dana.

Kakvi su ti planovi što se tiče tvoje "artist in residance" pozicije? Da li ćeš više ponuditi sebe gradu, možda svirati sa nekim od lokalnih muzičara ili ćeš "slušati" Rex pa tako nalaziti inspiraciju?

Nadam se šetnjama Beogradom i novim idejama. U ovom trenutku dosta snimam na terenu (field recordings), pa bi to mogao biti početak rada - da snimim i iskoristim neki od zvukova Beograda.

Šta misliš o današnjoj bečkoj sceni?

Sarađivao si sa jako puno muzičara. Ima li onih sa kojima nisi, a želeo bi?

Ima ih dosta. Apsolutna saradnja iz snova bila bi raditi sa Arthurom Russellom, koji je nažalost umro 1992. Veoma cenim njegov uvrnuti disco. Pretpostavljam i da ne bih odbio poziv da sviram bubnjeve sa Princeom... veoma ogoljeno, samo njegov glas i bubnjevi. Voleo bih da mi diriguju Morton Feldman, Gerard Grisey... ili da sviram njihova dela. Ova lista je beskrajna.

Već neko vreme sam pogrešna osoba za to pitanje. Iako delimično živim u Beču, jedva da poznajem današnju scenu. Veoma retko izađem i na piće.

Da li je Autistic Daughters za tebe granica do koje bi išao ka formi pop pesme? Postoji nekoliko pokušaja približavanja pop muzike sa improv scenom (The Magic I.D. na etiketi Erstpop, npr.) - šta misliš o tome? I da li uopšte slušaš neki pop?

Naravno da slušam, to je veoma značajan deo mog života u muzici. Ima dosta zanimljivih pokušaja da se svetovi eksperimentalne muzike približe pop formatu. Oduvek sam radio u tom procepu. Skoro svi moji projekti imaju popkulturni kontekst, a Radian je dobar primer. Sa jedne strane apstraktni materijal, sa druge konkretni elementi - a tu je veoma krhka putanja. Autistic Daughters su kao prebacivanje dobro poznatog konteksta u nepoznato okruženje. Meni je veoma zanimljivo da radim sa nečim tako konkretnim kao što su ljudski glas i tekstovi pesama. Instrumentalni materijal postaje ekstremno emocionalan kada je okupiran glasom i pesmama. To je potpuno drugačije od instrumentalne muzike.

Kakvo je trenutno stanje tvojih bendova na polju izdavanja? Šta možeš da nam kažeš o novom triju koji uskoro objavljuje album za Mosz?

Sa Radian završavamo novi album, koji će biti objavljen sledeće godine za Thrill Jockey. Christian Fennesz, Werner Dafeldecker i ja smo snimili skoro dupli album - mini CD sa tri kraće, kao i regularni CD album sa tri duže stvari koje reflektuju mini CD. Album izlazi u novembru za Mosz Records.

Da li bi mogao da snimiš i solo album bez ikakvih bubnjeva? Koliko su za tebe oni neizbežni?

Mogao bih, imam dovoljno ideja i bez bubnjeva... Sledeće godine sigurno! Toliko toga se radi, toliko malo vremena.