Prvo žene i deca

Mesto: Bioskop Rex, Beograd
Vreme: 11. i 12. oktobar 2008.
Organizacija: Dis-Patch

Rex – čuveni ozloglašeni grafit uperen protiv B92 preko puta, i prodavnica u kojoj se, dok čekate da počne događaj, kupuje energetski napitak ili pivo... Već samim činom ulaska u ovu zgradu, sebi ponovno potvrđujem da sam spreman da budem deo nekog alternativnog i drugačijeg Beograda (šta god to značilo) i to baš na dan kada (pos)tnacisti i (post)anarhisti održavaju svoje parade ponosa.

Šalu na stranu, Rex za mene predstavlja mesto u koje sam najviše puta ušao bez posebnog entuzijazma ali i skepse, a izašao ili krajnje razočaran ili pak potpuno oduševljen (kao kada su u maju 2007. Cul De Sac svirali uz nemi film Faust F.W. Murnaua). U subotu je i jedno i drugo bilo slučaj: Rashim su ostavile utisak lažne i šuplje avangarde, dok je iT premašila sva očekivanja.

Etiketa Mosz je i prošle godine imala predstavnike u programu Dis-Patcha, a ove godine je to bio ženski dvojac Rashim iz Austrije, koji je nastupio uz podršku Anat Stainberg. Sastavni deo koncerta bio je video-snimak na kom se vide tri devojke koje skoro nepomično sede na kauču i uporno gledaju u kameru, što verovatno simbolizuje publiku publike.

Na sceni su iste tri devojke zaposlene oko klavijatura, gitare i elektronike, koje bez predstavljanja i uvoda počinju da izvode svoju minimalističku improvizaciju. Prva numera se završava, ali mi u publici to ne shvatamo, a plašimo se da ne aplaudiramo onda kada to nije predviđeno (između stavova, te jedna od umetnica sugeriše da bi to ipak valjalo uraditi.

Druga stvar: matrica i moguće potpuno besmislen tekst koji sa papira užurbano čita umetnica koja stoji desno dok ostale dve izvode improvizovanu vokalnu pratnju. Zatim sledi najzanimljiviji momenat, kompozicija sastavljena od namernih grešaka: jedna od njih ispušta minđušu, saginje se da je dohvati i glavom “slučajno” udara u mikrofon, a zatim se cela “greška” ponavlja, čineći ritmički šablon.

Druge dve devojke rade sličnu stvar uključujući džek u pojačalo, udarajući dirke/mikrofon i tome slično. Muzičari se tretiraju kao imitacija semplera koji je i sam izmišljen kako bi imitirao muzičare - uloge se obrću, sve u svemu zanimljiv koncept. No nastup je uskoro završen i publika, koje se tu našlo u prilično zadovoljavajućem broju, generalno nije pokazala posebno oduševljenje Rashimom.

Irena Tomažin, “iT” je iz Slovenije, bavi se plesom, koreografijom i filozofijom. Prošle godine učestvovala je na Bitefu (predstava Pupilija, Papa Pupilo i Puplići), gde su neki Beograđani već imali priliku da se uživo upoznaju sa njenim radom.

Na sceni je bio postavljen radni sto, ukrašen budilnikom i sokićem na slamčicu, a pored toga su se tu nalazili papiri sa tekstom i mikrofoni. Irena koristi akustične osobine prostora i fantastično umeće promene načina govora, ali i četiri diktafona kojima se njen glas snima i na licu mesta reprodukuje (takođe su korišćeni i ranije usnimljeni materijali).

Ovaj nastup je zapravo nešto između predstave i koncerta, možda bi pravi izraz bio recimo “postmoderni monomjuzikl”, jer iT priča, transformiše svoj glas (uz pomoć glasnih žica ili diktafona), peva u višeglasju sa diktafonima, šeta se po sceni i gestikulira, praveći pritom niz aluzija na pop-kulturu, i sve vreme ostaje jako daleko od sprdnje, ali ne i samosvesnog odnosa. Ko je propustio, treba da se kaje.

Sutradan, u nedelju, imali smo priliku da prisustvujemo radosnom događaju: mališani našeg grada ulepšali su popodne roditeljima, ali i brojnim posetiocima Dečijeg Kulturnog Centra u Beogradu. Prethodnog dana oni su se spremali za nastup uz pomoć Belgrade Philharmechanic Youth Orchestra, Staalplaat Soundsystema i Lukatoyboya.

Program, koji je počeo u podne u nedelju, bio je podeljen u dve celine. Tokom prve su se mladi učesnici oprobavali u korišćenju modernih spravica uz pomoć kojih se, prostim činom dodira, u prostoriji stvaraju raznovrsni zvukovi. Zabava je upotpunjena “radio” programom koji su osmislila sama deca i koji je bio najveseliji element celog događaja.

U drugom delu Kid's-Patcha, instrumenti koji su sklopljeni prethodnog dana od elemenata kao što su usisivači, kante, mikseri, lepljive trake i tome slično, iskorišćeni su u predstavljenju najnovije srpske scene, generacije umetnika čije vreme tek dolazi.

No, ono što je najbitnije da su se učesnici, kako je izgledalo, uglavnom odlično zabavljali, kao i da je odziv bio veći od planiranog, što znači da će Kid's-Patch verovatno od ove godine postati redovni deo Dis-Patcha.

Povezano:

• Dosadna sonoterapija, Dis-patch 07