Svako se češe gde ga svrbi

Naslov originala: Obsluhoval jsem anglickeho krale
Scenario: Jiri Menzel, prema romanu Bohumila Hrabala
Uloge: Ivan Barnev, Oldrich Kaiser, Julia Jentsch, Martin Huba
Žanr: satira
Trajanje: 120 min.
Proizvodnja: Češka/Slovačka, 2006.

Jedan od najpoznatijih čeških reditelja Jiri Menzel od Života i priključenija vojnika Ivana Čonkina 1994. pa do Služio sam engleskog kralja nije snimio celovečernji igrani film. Kaže, nije imao nijednu ponudu koja bi ga privukla. Hrabalov roman, pak, privukao ga je još pre dvadesetak godina, ali uslovi za njegovo snimanje stekli su se tek 2006. Kako je angažovani film stvar koja ume da zastari, i žaoka ovog filma kojem bi najbolje bilo da je snimljen 1960. zaobljena je.

Menzelova saradnja s pokojnim Hrabalom počela je još 1966, kada je snimao Strogo kontrolisane vozove po Hrabalovom scenariju i dobio Oskara za strani film, a Služio sam engleskog kralja njihovo je šesto zajedničko delo. Reč je o delu koje je žanrovski zapravo teško precizno odrediti: kad bi „autorski film“ bio žanr, onda bi to bila šira odrednica ovog filma, a specifičan podžanr bio bi „češki film“.

Služio sam engleskog kralja tipičan je film u kojem je priča o tzv. malom čoveku (svesno izabranom za fokus naratorske pažnje, iako naokolo ima i drugačijih ljudi) intonirana na ironičan način, gde je ponižavanje navodno neprimetno, a humor kobajagi gorak ali ne i otrovan. Ispričana na fonu istorijskih događaja prve polovine 20. veka, priča objašnjava razloge i opravdava ispravnost stradanja Češke u posleratnom periodu, ali se okončava ne dotičući tvrdo mesto Praškog proleća.

Zbog čežnje za bogatstvom hrabalovsko-menzelovski prototip Čeha dobrovoljno se prepušta aneksiji, a ne okupaciji nacističke Nemačke. Na početku Drugog svetskog rata glavni junak se ženi Nemicom koja se aktivira u nemačkoj vojsci. Dok ona hara frontovima, junak rat provodi kao konobar u nacističkom centru za rađanje čiste nemačke rase, okružen golim arijevskim devojkama. Iako mu supruga iz ratnih pohoda donosi željeno bogatstvo opljačkano od Jevreja i drugih postradalih naroda, ipak nam se tvrdi da namere glavnog junaka nisu korumpirane. On, naime, decidirano tvrdi da svoju ženu voli ne zato što je moćna, već zato što je, kao i on – niska.

Nemačka/žena gubi rat i gine, a Češka/junak, koji je konačno postao milioner, dospeva u zatvor – dobija godinu dana za svaki milion imanja, što zajedno iznosi petnaest godina robije. S polufilozofskim a poluretardiranim mirom mali konobar prihvata svoju žestoku sudbinu ispričanu na blag način. Uz to, kao i obično u Čeha, njegova postojana seksualnost pomaže mu da očuva svoje specifično, građansko duševno zdravlje.

Iako mlađi od Robbe-Grilleta (1922-2008) u trenutku stvaranja Gradive, i Menzel (1938) u Služio sam engleskog kralja pokazuje dozu voajerizma/egzibicionizma, relaksirajuće stilizacije i pritajene zlobe onih koji su istupili iz ovog sveta i više u njegovim dogodovštinama ne participiraju na aktivan i odgovoran način.

Koga, dakle, ovako definisan deda može da zabavi svojom pričom: u prvom redu vršnjake-istomišljenike, zatim unuke kojima još „niti mlado kmeči, niti staro kašlje“, a najzad i pristojne ili široko radoznale, nezabludele sinove i kćeri koji prethodnoj generaciji rado opraštaju grehe da bi sami bili slobodni za aktuelno delanje ili nedelanje, koje će, po analogiji, jednog dana i njima biti oprošteno.