Doajen domaćeg popa i rocka na krcatom splavu Povetarac razgalio je fanove različitih generacija najvećim hitovima iz bogate karijere. Puno publike bilo je i na obali
Koncert Vlade Divljana na Povetarcu najavljivan je bez preterane pompe. Od poslednjeg studijskog izdanja Die Tonzentrale (2003) proteklo je dosta vremena, a neizvesno je kada će novi album nekadašnjeg lidera Idola biti objavljen. Uz sve to, Beograd je u petak uveče vrveo od koncertnih aktivnosti - puno se pričalo o nastupu Jadranke Stojaković u SKC-u, dok su post rockeri Virvel gostovali na Letnjoj Šikari.
Među mnogobrojnima koji su se opredelili za Divljana bili su Sky Wikluh, Dejan Cukić, legendarni vaterpolista Igor Milanović..., dok je za iskusnog muzičara sa prebivalištem u inostranstvu ovo bila zgodna prilika za opušteno druženje sa publikom, uz stare hitove i bez imperativa promocije novog materijala.
Pred sam početak koncerta Divljan i “NVO bend” probili su se kroz masu uz pratnju kamere; taj čin bi pre trebalo shvatiti kao neobavezno zezanje i parodiju negoli kao težnju ka spektaklu.
U sličnom duhu protiče i početak svirke, a tokom prvih par pesama (sa albuma Sve laži sveta) Divljan živo komunicira sa još uvek pomalo rezervisanom publikom i šali se na račun muzike sa obližnjih fensi splavova.
Stihovi “Ona radi u rudniku...” iz pesme Patuljci izazivaju prvo ozbiljnije komešanje i spontano horsko pevanje, a u nastavku koncerta, na opštu radost, ređaju se stari, dobri hitovi Idola. Publika traži Rusiju i Malenu, a Divljan odgovara: “Daleko je Rusija!”. Usput on poziva na stiskavac, zahvaljuje se, zadirkuje, promoviše novi singl opisujući ga kao “gej narodnjak”, a sa radošću peva folkerske melodije i u pauzama između pesama.
Na pola koncerta, Divljan akustičnu gitaru zamenjuje električnom i u maniru iskusnog zabavljača podiže atmosferu na još viši nivo. Pred kraj seta stižu i “naručeni” hitovi, nakon čega sledi zaslužena pauza od 20-ak minuta.
Dobro raspoloženje kulminira tokom završnog dela koncerta. Ređaju se Hajde, sanjaj me, sanjaj, Devojko mala, Kenozoik, i na samom kraju Maljčiki, Amerika, pa još jednom Maljčiki. Publika je u ekstazi, peva se i igra i u prvim i u poslednjim redovima, paluba se trese, a kreće i snažni olujni vetar. Srećom, na samom kraju koncerta, prekasno da pokvari atmosferu. “Vidimo se ponovo na ovom mestu za dve godine...a možda i ranije”, kaže Divljan.
Malo je muzičara na domaćoj pop/rock sceni koji, pored dobrih pesama, poseduju i besprekoran osećaj za scenski nastup i spontanu, nepretencioznu komunikaciju sa publikom.
Vlada Divljan je bez sumnje jedan od njih, i ovaj nastup mogao bi biti dobra lekcija i putokaz za ovdašnje mlade bendove srodne orijentacije.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari