Dvanaest žigosanih + Gospodara prstenova = bezukusni pastiš
Scenario: Philip Eisner
Uloge: Thomas Jane, Ron Perlman
Žanr: SF
Trajanje: 111 minuta
Proizvodnja: SAD, 2008
Nakon 2000. i sasvim solidnog slashera Lighthouse, novi Hunterov film nam nudi još jednu sumornu viziju budućnosti u kojoj su 2707. godine svet podelile četiri korporacije kojima je cilj (a šta drugo) proširenje teritorija na uštrb drugih.
Bombardovanja, tektonski poremećaji... sve to dovodi do buđenja zla: džinovske mašine koju je jednom davno već pobedila čudna mešavine templara i pripadnika Opus Dei, a koja ljudska bića pretvara u neku vrstu zombi mutanata. Grupa plaćenika biva izabrana za samoubilačku misiju uništenja te skalamerije... i to vam je to! Ostatak dela protiče u stotinama ispaljenih metaka, kung-fu potezima, mačevalačkim obračunima...
Po načinju snimanja (glumci ispred platna) film vraća u sećanje delca poput Nebeskog kapetana i sveta sutrašnjice Kerryja Conrana ili Cassherna Kiriya Kazuakia. Vizuelno, pred nama je čudan miks budućnosti, kao preslikan iz SF stripova i romana 30-ih godina prošlog veka, rovova i uniformi iz Prvog i Drugog svetskog rata i to u filmu na neki uvrnuti način zaista funkcioniše. Na žalost samo to i ništa više!
Da se odmah razumemo, pred nama nije nikakvo originalno remek delo i naravno da će sladokusci u njemu prepoznati gomilu posveta… od 1984. i 12 žigosanih, preko Boyleovih 28 dana, do Verhoevenovih Svemirskih vojnika.
Ne može se ignorisati ni paralela koja se povezuje sa Gospodarom prstenova: i ovde imamo družinu koja, umesto prstena, mora da duboko ispod zemlje, u samom srcu zla, postavi eksplozivnu napravu.
Kada od 100 minuta filma 70-ak prođe u obračunima mutanata i naših heroja, izlišno je govoriti o scenariju. Likovi su jednodimenzionalni, dijalozi svedeni na minimum, a i ono što se čuje iz usta glavnih protagonista igra na tankoj granici parodije. Glumci predvođeni Janeom i Perlmanom, uz pomoć iskusnih ali nedovoljno iskorišćenih epizodista (John Malkovich, Sean Pertwee, Devon Aoki, Beno Furman...), isporučuju nedovoljno za potrebe čak i prosečnog konzumenta.
The Mutant Chronicles bi u rukama iskusnijeg zanatlije od Huntera postao malo remek delo, no ovako, prepun klišea, ovaj pastiš svega i svačega zasigurno neće pronaći put do ni do srca prosečnog ljubitelja SF-a. A da i ne govorimo onim malo zahtevnijim.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari