Bilo je to kao onda kada smo kupovali ploče Depeche Mode. Čuješ njihov novi singl i pomisliš kako je dobar, a onda se tri nedelje kasnije pojavi 12" vinil sa šest čudesnih verzija
Velika evropska turneja uticajnog elektronskog dua Autechre, najaktivnijih veterana ključne (sve manje) IDM etikete Warp, imala je početkom leta i Zagreb kao destinaciju. KSET je bio rasprodat, a SND i Rob Hall su širili obim uživanja u pametnom zvuku, ali i pametnom plesu. Autechre su bili dočekani ovacijama i ushićenjem koje se skoro deceniju taložilo u publici, u kojoj je značajni deo bio iz Srbije.
Neposredno nakon tonske probe kojoj skoro niko nije smeo da prisustvuje, a pre nego što su otišli na večeru - Rob Brown i Sean Booth pristali su na ovaj intervju za Popboks. Prethodno su pričali za Hrvatsku televiziju sa improvizovanim maskama preko lica - elektronskim štampanim pločama pronađenim na obližnjem dvorištu.
Njih dvojica su i dalje deca, iako imaju svoju decu. Ponosno su izvadili Nintendo konzole i skupe mobilne telefone, a pre početka razgovora vodili su iscrpnu diskusiju o vrsti materijala od kog je izgrađen laptop koji je snimao intervju.
POPBOKS: Na početku bih da pričamo o vašem aktuelnom albumu Quaristice. Ovo je prvi put da imate ovoliko pesama na albumu - a on sâm nije linearan kao što je do sada uglavnom bio slučaj. Takođe, nema više toliko zvučnog lomljenja, pa razdvajanja stvari na dva ili više delova. Otkud tolika promena?
Sean Booth: Narativ albuma Quaristice je nalik snu. Numere idu jedna za dugom kao kada prelaziš iz jedne prostorije u drugu. U početku ideš pravo, i ništa nije čudno - ali onda shvatiš da to više nije ta prostorija, da je to san. I to je zapravo onako kako ja to doživljavam. Postoji narativ, ali ne u pravom smislu. Tačno ono što si rekao - nije linearan. Ne bi trebalo ni da se traži u drugačijem redosleda pesama. On postoji takav kakav je, i to je to.
Šta je uticalo na drugačiji sklop?
S.B: Način na koji smo producirali album je podrazumevao dosta sviranja uživo, zajedničkog rada u studiju, kao i „jamovanja ideja“. Sve se odvijalo polako. Dosta dugo smo snimali, a onda smo proveli još šest meseci u montaži. Bio je to dugačak proces, i na kraju se album nekako sam od sebe stvorio. Kompletirali smo ideje u numere sve dok album nije završen. Bavili smo se montažom numera u isto vreme kad i montažom albuma, tako da su verzije pesama koje su se pojavile na albumu zaista bile napravljene za album. Postoje i druge verzije koje nisu ušle zato što su ili predugačke ili nemaju odgovarajući tok...
Dobra ideja za sledeće pitanje. Da li danas albumi treba da postoje, kad se sve više koriste lične plejliste u okviru velikih mreža (last.fm npr)?
S. B: Mislim da i dalje postoji potreba za albumima iz istog razloga iz kog i dalje postoji potreba da se priče montiraju u dugometražne filmove - predodređene dužine. Ljudi vole kada postoji nekakav sveukupni narativ.
Ali sada ne postoji narativ kakav ste imali na prethodnim albumima.
S.B: Tačno, to je nova pojava, ali postoje neki režiseri koji rade istu stvar. U budućnosti možda nećemo imati potrebu da se ograničimo na određeni broj minuta ili pesama. Mogli bismo da snimimo album četiri puta duži od ovog sad, da snimimo četvorosatni album i okačimo ga za download, i ne bi uopšte bilo bitno koliko je dugačak. Postoji dosta dobrih i interesantnih filmova koji ne traju 90 minuta i koji nemaju taj tradicionalni narativ i ne poštuju pravila. Mogu da zamislim da ćemo u budućnosti izdavati samo pojedinačne numere ili jako dugačke radove. Mogao bi da snimiš album gde bi sve numere bile dugačke po jedan sat, ako bi to želeo. To uopšte ne bi bilo nemoguće uraditi, pogotovo bi nama to bilo lako, zato što mi ionako radimo na taj način.
Postoje eksperimenti gde su ljudi kačili neko izdanje na jedan link, da bi onda dodavali nove pesme, menjali verzije i tako forma izdanja nikad ne bi bila konačna.
S. B: Tako nešto smo i mi mislili o ovom albumu. Mnoge numere su preuređene iz svojih prvobitnih formi u forme koje su na albumu.
Rob Brown: I koja je onda prava, konačna verzija? Da li je to ona koja je na albumu ili je to upravo prvobitna verzija? Na početku, sve se vrtelo oko verzija. Bilo je to kao onda kada smo kupovali ploče Depeche Mode. Čuješ njihov novi singl i pomisliš kako je dobar, a onda tri nedelje kasnije pojavi se 12" singl sa šest čudesnih verzija... Neke od tih verzija su dugačke i devet minuta, i ti samo razmišljaš kako ne bi mogao da napraviš album sa samo devetominutnim stvarima. To je kao kada ne znaš odakle je neka verzija i pomisliš: znam ovu stvar, ali koji je to miks? To su nekada najbolje radili Coil, Meat Beat Manifesto i Depeche Mode...
S. B: Mislim da je vremenom došlo do toga da moraš da imaš nekoga ko će da ti uradi house ili techno remiks.
Da, ako za remiks uzmeš nekoga ko je trenutno ultrapopularan, nije važno kakav je remiks - svejedno će biti izdat.
S. B: Upravo tako. Radi se o novcu. Danas je veoma očigledno koja je originalna verzija. Postoji originalna verzija, a sve ostalo su remiksi.
Poznati ste po svojim izuzetno dugim webcastima. Ove godine je to bilo povodom najave albuma. Kakav je proces realizacije?
S. B: Bilo nam je potrebno oko nedelju dana kako bi sklopili taj poslednji webcast. Hteli smo da vidimo koliko dugo možemo da radimo takav šou. Puštali smo muziku 18 sati jednog Božića, i to je bilo veoma iscrpljujuće.
Da, slušao sam to, bilo je to za doček Nove Godine čini mi se...
S. B: Svi su bili tu sa svojim porodicama, a jedan klinac je bio u fazonu „Odjebi!
R. B: Božić je pravo vreme za tako nešto. Većina ljudi je usamljena dok sluša muziku, kao što su to na primer depresivni studenti. Božić je za njih najgore vreme jer tada moraju da provode vreme kod kuće sa roditeljima i da se lepo ponašaju. Mislim da smo zato i uradili taj webcast.
Trebalo bi da ponovo uradite neki novi Anti EP, možda anti-Božić?
Vreme je i da poručite nešto posle ovoliko vremena koliko ste bili samo muzičari...
S. B: Pa,mogli bismo da se pretvorimo u mračnu verziju Deda Mraza.
Da li ste razmišljali o kombinovanju muzike sa tehnologijom video igrica? Mislim na one novije igrice koje povezuju muziku sa kontrolom akcije u ritmu, kao i neke igrice koje su zapravo više muzički instrumenti nego što su igrice...
R. B: Primamljive su. Voleo sam Rez, ali je bio previše lak. Može da se reši za dva sata. To je veoma jednostavna igrica, ali je zabavna i pruža mi šansu da se izvučem sa žurki...
Da, ali da li mislite da postoji šansa da se u budućnosti više kombinuju muzika i igrice?
S. B: Mogao bih da pričam više na ovu temu - ali ne u ovom intervjuu. Potpisao sam ugovor, tako da ne smem da pričam o tome. Da, radimo za igrice, barem ja radim.
Kako se osećate nakon svih ovih godina na etiketi Warp, uzimajući u obzir da ste jedni od poslednjih davno potpisanih „pravih Warp izvođača“, bez dugačkih pauza, sa stabilnom karijerom. Da li ste na početku pomišljali da ćete moći da istrajete toliko dugo?
S. B: Kada smo potpisivali za Warp, pitali smo ih da li bi sav naš materijal bio uvek dostupan. Imali smo neformalni dogovor sa njima da će se naš materijal stalno proizvoditi, jer nismo želeli da budemo u situaciji da nešto ne može da se kupi.
Diskografija: Albumi:
EP-jevi:
|
R. B: Tada smo bili poprilično ubeđeni da ćemo kroz 10 godina i dalje biti tu, i da ćemo verovatno zvučati još bolje nego tada.
S. B: Bila je to korisna arogancija koja nas je i održala. Da nismo bili uvereni u to, možda bi malo i oslabili nakon 10 godina. Svaki izdati album je bio drugačiji od prethodnog. Sećam se kada je Amber izašao, ljudi su govorili kako ne zvuči kao prethodni, a onda se isto to desilo kada je izašao Tri Repetae. Većina ljudi ga je baš zavolela, nekolicina njih je govorila kako to nije muzika. A onda je sa Chiastic bilo još gore: "Šta to sada rade?". Mi smo nekako uvek imali tu situaciju da na početku dobijemo pozitivnu reakciju, a onda nakon toga malo negativnih. Mi smo jednostavno nastavili da radimo ono što radimo.
R. B: Tražili smo obrazac percepcije kod ljudi. Imam utisak da ljudi koriste poslednji album kao etalon, sa kojim će onda da porede novi.
S. B: Warp je dobra etiketa iz perspektive nekoga kome oni pružaju određenu uslugu. Među najboljima su. Imaju najbolju distribuciju i dobru reklamu.
Da li vam je i dalje potrebna etiketa?
S. B: Pa, oko toga bi se mogla voditi debata. Mi bismo mogli bi da preživimo bez etikete jer smo već postali dovoljno veliko ime. Ali, u tom slučaju bismo morali da zaposlimo nekoga ko bi obavljao posao etikete. Ja neću time da se bavim, a ni on. Pretvorili bi se u malu etiketu, a onda bi se takmičili sa nekim kao što je Warp. Plus, Warp se zaista potrudio da ostane stabilna kuća... Potpisali su ugovore sa nekim komercijalnijim izvođačima, a teže tome da imaju iste uslove koje imaju sa nama. To je nešto što ja obično ne bih mogao da očekujem od jedne etikete. A mislim da su i dosta rizikovali kada su potpisali ugovor sa nama.
Po prvi put na ovom albumu se posle duže vremena ponovo pojavljuju neke ambijentalne numere. Da li vam je to nedostajalo? I da li postoji šansa da ćete izdavati solo albume? Negde sam pročitao da vam je omiljena muzika ona koju pravi onaj drugi. Mislim da bi vaši najveći fanovi voleli da čuju baš to.
S. B: Izdali smo dosta solo stvari kao Autechre - samo što publika nije svesna toga.
R. B: Da, o tome se radi, naši albumi su zapravo kolekcije stvari od kojih sam neke radio ja, a neke on. A što se tiče Quaristice, i toga što zvuči pomalo retro sa svim tim ambijentalnim stvarima, svaki naš album do sada je imao neka dublja skretanja. Neke stvari budu ritmične, neke ne toliko, ali uvek postoji balans. Mislim da nam je i ovaj put sve izbalansirano.
S. B: Ovo je prvi put posle mnogo godina da nismo toliko razmišljali o tome šta radimo, već smo radili ono što smo želeli. Mi uvek radimo ono što želimo - ali ovaj put nisu postojale nikakve pred-forme, bilo je više uživanja. Mislim da su melodije same proizašle iz našeg uživanja u procesu. Nismo uopšte razmišljali o tome da li će biti više melodično.
R. B: Nekad nema ničeg goreg nego kada čuješ jako loše produciranu stvar koja ima koja ima hrpu stvari u sebi.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari