Pačvork pun trnja

Originalni naziv: Waitress
Scenario: Adrienne Shelly
Uloge: Keri Russell, Adrienne Shelly, Cheryl Hines, Jeremy Sisto, Nathan Fillion, Andy Griffith, Eddie Jemison, Lew Temple
Žanr: drama, romantična komedija
Trajanje: 108 min.
Proizvodnja: SAD, 2007.

Tek što se slegla prašina za Juno, a Sandensu je opet pukao vodenjak. I opet neželjeno. Opet taj mrki pogled preko trudničkog stomaka kao preko bunkera, spreman da sprži svaku ruku koja se pruži da vidi da li mrda. Replike ove trudnice su još ciničnije i suvlje za slučaj da neko njen teret nazove blagoslovenim stanjem.

Razlika je što je Jenna duplo starija od Juno i što je udata za oca svog deteta. Problem joj samim tim ne predstavlja toliko s kim će podeliti trudnoću, kad na školskom igralištu generalno nema vernosti i ljubavi. Jenna nema pokrića za nevini pogled Juno, razočarane što njen stomak postaje šlauf za spasavanje naizgled idiličnog a u osnovi trulog braka usvojenika iz oglasa.

Jenna, jednom rečju, nije urbana klinka koja ustaje na levu nogu. Jenna je seljanka sa američkog juga koja se, umesto tik-taka, nagutala trnja s Petrijinog venca, pa je i na kožu počelo da joj izlazi. Sva nežnost i želja da se bilo šta s nekim deli čvrsto su umotani u zloslutno crveno klupko, nervozno zgnječeno u džepovima kecelje. Zlu ne trebalo.

Iako je Konobarica okarakterisana kao romantična komedija, film se otrže mehanizmima ovog žanra, koji postaju samo poligon za građenje složenog profila glavne junakinje. Scene nesrećnog braka i švrljanja s lokalnim ginekologom postavljene su tako da gledalac pre iščekuje da dopre do glavne junakinje nego da ona dođe do pravog muškarca. U malim čulnim avanturama koje Jenna doživljava praveći bezbroj vrsta pita dok u bračnoj postelji leži poput zamrznute plećke, upletena je duboka gorčina, životni ćorci i polovne emocije koje će pre da vas zabrinu nego zagreju i nasmeju.

Budući da je i scenario i režiju (i divnu uspavanku Baby Don't You Cry u jednoj od najlepših scena filma) potpisala žena, tragično preminula Adrienne Shelly, priča o ženi u bezizlaznoj situacije postaje ultimativni primer ženskog pisma i ženskog filma. Ali, kao što se po koja igla zagubila u pačvorku Dubravke Ugrešić Štefici Cvek, tako je i ovo žensko tkanje manje udobno nego što na prvi pogled deluje.

S druge strane, film ne poseže olako za pozivima na žensku solidarnost i feminističkim poskočicama. Jenna je na mahove nesimpatična u svom pretežno defanzivnom stavu kojim podnosi poziciju potlačene žene kojoj muž oduzima svaku mukom zarađenu paru. Koristi se lažima, manipulacijom i sakrivanjem, izbegavajući otvoreni sukob.

Težnja ka životnosti situacije i lika doprinosi da Jennina iracionalnost, defanzivnost i neukost ne podležu korekcijama. Njena borba je pre impulsivna nego što je nastala promišljanjem u sopstvenoj sobi. Sačuvano je zrnce istine u vidu moći u nemoći iz Petrijinog venca i ženske emotivnosti štekovane u lavoru ispod bračnog kreveta, uhvaćene u filmu Brod plovi za Šangaj.

Konobarica ne šminka činjenicu da ponašanje ženskih junakinja nije uvek plod osvešćenog stava, kao što ni haos u njenom životu nije tek rezultat kreativnog ludila. Jennina sudbina je ispričana životnim jezikom, bez potrebe da se junakinja pravda i usmerava u pravcu pouke i pokliča.

A, onda su se našli neki kritičari da za manu filma proglase to što ne vidimo kako je glavna junakinja godinama u braku s osobom koja je guši. I gde je tu njena odgovornost? Kao, ko joj je kriv i kako može da vam bude simpatična. Prosto zato što postoji. Za razliku od ostalih Ženskih Junakinja koje ste veštački odgojili u lavorima koji će vam, odmah potom, poslužiti da u njima properete noge.