Kulinarskim jezikom rečeno: jednom kada probate eurokrem, svi oblici zamene za ovu poslasticu ostaju upravo to – samo zamene i ništa više
Scenarista: Kathy Reichs
Uloge: Emily Deschanel, David Boreanaz, T. J. Thyne
Broj epizoda: 58
Trajanje pojedinačne epizode: 60 minuta
Broj sezona: 3
Žanr: triler
Da se ovaj članak bavi fenomenom naše novije pop muzike (ako je još uopšte imamo), trebalo bi početi konstatacijom da nakon Vlade Georgieva svaki otvarač usta pesmama treba što više da liči na njega, jer dobitnu kombinaciju ne treba menjati. No, s obzirom na to da je ovde u pitanju TV serija, nakon planetarnog uspeha serije Mesto zločina – Las Vegas 2000. godine, te njenih spin-ofova (Njujork i Majami), producentske kuće (a u njima najviše prednjači Foks) prosto se utrkuju s izbacivanjem serija (Džordan, Bez traga, Zločinački umovi) koje se bave forenzičarima i njihovom borbom za raskrinkavanje na prvi pogled nerešivih zločina.
Na stranu to što svaki prosečni gledalac koji je imao tu (ne)sreću da pogleda bar dve-tri navedene serije već posle 15-ak minuta sa sigurnošću može da upre prstom u glavnog krivca, s procentom tačnosti većim od konstatacije da će se Partizan i sledeće godine okititi titulom prvaka u košarci (bilo je jače od mene).
Neke od navedenih serija izlaz iz kolotečine nalaze u plastičnim prikazima smaknuća žrtava (Mesto zločina), kojih se ne bi postideli ni opskurniji horor filmovi, dok neke, s druge strane, beg u kakvu-takvu originalnost duguju obrtu od 180 stepeni u kojem se sami forenzičari pretvaraju u serijske ubice (Dekster), deleći svoju (ne)opravdanu pravdu. E sad, čemu ovoliki uvod za nešto što treba da bude prosta analiza jedne serije? Razlog je jednostavan – serija kojom nas je počastio RTS od pre nekoliko večeri, a koju svaki ljubitelj forenzičkih zavrzlama već poodavno ima u svojoj kolekciji (živeo internet!), ni po čemu se ne razlikuje od navedenih sapunica.
I u Bones imate duo sastavljen od forenzičarke antropologa Temperens “Bouns” Brenan (Emily Deschanel iz serije Džordan) i hrabrog junoše oličenog u vidu bivšeg snajperiste a sada agenta FBI Sila Buta (David “Angel” Boreanaz), koji rešavaju slučajeve, neretko stare i po nekoliko decenija. Njihov odnos (kao i u svakoj buddy-buddy seriji) varira po principu toplo-hladno, al’ kad je posao u pitanju, e tu su profesionalni do daske!
Naravno, da ne bude sve monotono, pobrinuše se producenti ubacivanjem u ekipu sarkastičnog i “vickastog” dr Džeka Hodžinsa (T. J. Thyne), koji svako malo izbaci njemu nešto smešno, te “malog od palube” Zaka Edija (Eric Millegan), studenta-štrebera zaljubljenog u antropologiju.
Pošto je ovo ipak američka serija (a ona, po pravilu, mora da bude politički korektna), u ekipi imamo i jednog Afroamerikanca, te Azijatkinju. Treba li napomenuti da sumnjivci u većini slučajeva jesu muslimanskog porekla, dok njihovi rođaci na sva usta pri ispitivanju (uz standardni iskvareni engleski) hvale Ameriku, te demokratiju zbog koje su i pobegli iz svojih diktatorskih matičnih zemalja.
E sad, glavno pitanje: na šta bi ličila serija ukoliko bi se više držala literarnog predloška, jer napisani lik glavne protagonistkinje (sumnjičava, pomalo ekscentrična 40-godišnjakinja, čije su noćne more prožete krvlju i leševima) dijametralno odudara od televizijske heroine (mlada, lepa, zgodna, a u ljubav nesigurna). No, s obzirom na to da ovakav vid serije ipak cilja na što veću gledanost, bojim se da odgovor na postavljeno pitanje nikada nećemo dobiti! Jednostavno rečeno – Grisom napred, ostali stoj! Ili, pak – dr House je muškarac i može mu se da bude ekscentrik, a Brenanova je žensko, te neka se, ipak, upristoji!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ana Jovanovic (gost)
| 05.08.2008. 13.47.37
Pre no što se upustim u komentarisanje kritike serije "Bouns" g-dina Igora Vasića, htela bih da naglasim da nisam odgledala ni jednu epizodu gore navedene serije. Makar ne celu, zaista nisam mogla.
Izuzetno sam se obradovala kad sam videla da se neko posvetio kritikovanju serija kojima smo zatrpani preko leta, na veliku radost mnogih, uključujući i mene. U poplavi tih serija neophodno je odvojiti kvalitetne serije od onih koje su televizijske kuće otkupile nešto jeftinije za potrebe popunjavanja termina. I tu bi trebalo da dođe kritika g-dina Vasića kao smernica, možda ne toliko smernica gledaocima koliko televizijskim kućama. Na žalost, g-din Vasić ne uspeva da pruži tu smernicu.
Iz podnaslova, "Kulinarskim jezikom rečeno: jednom kada probate eurokrem, svi oblici zamene za ovu poslasticu ostaju upravo to – samo zamene i ništa više", bi se zaključilo da će se u kritici g-din Vasić osvrnuti na jednu kvalitetnu seriju iz žanra i uporediti je sa serijom koja je predmet kritike, pri čemu će nama, čitaocima, predočiti na konkretnom primeru u čemu je zapravo problem serije "Bouns". To je sasvim legitiman i jako zahvalan način kritike. Međutim, već nakon nekoliko redova, mi se zapitamo, da li g-din Vasić uopšte voli eurokrem? Da, priznaje se uspeh serije Mesto zločina – Las Vegas, ali kvalitet se osporava. Sve te serije se odbacuju kao jednostavne, providne, svrstavaju se u isti koš sa sapunicama. Hm... Interesantno.
Nakon saznanja da g-din Vasić veruje kako će Partizan biti prvak u košarci i sledeće godine, i da ne voli eurokrem, tj. kriminalističke serije koje akcenat stavljaju na forenzičare, on se upušta u kritiku serije "Bouns". Seriji je već presuđeno. Sada mi se i ne čita više, ali započela sam pa rekoh i da završim.
Kao što sam već pomenula, nisam odgledala ni jednu epizodu serije "Bouns", iako sa velikim uživanjem gledam mnoge serije istog žanra. Tihi svedok, Mesto zločina – Las Vegas, Dekster, sve te serije obožavam i smatram ih kvalitetnim, neke čak i izuzetno kvalitetnim. Naravno da u žanru postoje i promašaji u koje bih između ostalih smestila i seriju "Bouns". Sa te strane se slažem sa g-dinom Vasićem. Ono sa čime se ne slažem je da su SVE te serije potpuni promašaji i da ih treba otpisati, a to je sve što se može pročitati u ovoj kritici. Jedine stvari koje se tiču same serije koja je navodno predmet kritike, su podaci o likovima do kojih sam i sama došla nakon pet minuta odgledane jedne epizode. Toliko sam uspela sebe da nateram da odgledam. Problemi ove serije su brojni rekla bih, i žao mi je što je g-din Vasić odlučio da kritikuje žanr kome serija pripada a ne samu seriju.
Kritike filmova, serija ili knjiga koje pripadaju određenom žanru ne smeju se svesti na kritiku samog žanra. Da li je ikome ikada palo na pamet da kao promašaj nekog vesterna stavi to što ima previše kauboja? Da li bi to bila legitimna kritika? Naravno da ne. Svaki žanr poseduje određenu formulu kojih se svi filmovi/serije/knjige datog žanra pridržavaju. To nije problematično i ne treba se problematizovati. Neophodno je, u kritici žanrovskih ostvarenja, problematizovati način korišćenja date formule. Eurokrem se od jeftine bezukusne zamene koja se kupuje u plastičnoj kutiji od 5 kilograma preko sindikata ne razlikuje po najostnovnijim sastojcima, već po načinu na koji su ti sastojci pomešani.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.