Uprkos jakoj kiši koja je nastupila kao predgrupa, Veliki Prezir je pokazao zašto je veliki bend. Sa potencijalom da to postane i u još bukvalnijem smislu reči
Mesto: Brod Letnja Šikara, Beograd
Vreme: Petak, 27. jun 2008.
Organizacija: Popboks
Nakon nekoliko paklenih dana i toplih letnjih večeri, nad termin Velikog Prezira na Letnjoj Šikari satima pre početka koncerta počeli su da se nadvijaju oblaci. Taman pred deset, za kada je početak svirke zakazan, pala je hladna vetrovita kiša koja je, ne budimo sebični, verovatno obradovala farmere i one koji su ionako planirali ostanak kod kuće.
Iako je ovaj brod opremljen tako da može da izdrži koncert i u uslovima kijameta, velika bina Letnja Šikare je toliko dobra da bi bila prava šteta da je koncert morao da bude prebačen na malu scenu. Srećom, procena je bila odlična: vreme se dovoljno primirilo u razumnom roku, pa je oko pola 12 veliki bend izašao na veliku scenu.
Kad kažem veliki bend, ne osećam potrebu da se pravdam, jer ne mislim samo na kvalitet pesama, značenja i značaj stihova lidera Vladimira Kolarića Koleta, i na činjenicu da trenutna postava Velikog Prezira zvuči kao dobro utemeljena soliterčina. Mislim i na potencijal da se muzika ove grupe prolije na ulice i radio talase sa snagom i pokrićem koji se retko, tako udruženi, nalaze na domaćoj sceni.
Recimo da je za sada prisustvo 250 ljudi na ovom koncertu dovoljno, imajući u vidu kišu, vetar i osvežavajuće realnu cenu karte (500/700 dinara) za koncert grupe sa ovakvim stažom i formatom, na kakvu je deo domaće publike izgleda nedovoljno sviknut. Možda i zato što nema puno bendova koji vrede koliko Veliki Prezir.
Već u otvarajućoj pesmi Sutra, koja bi se već dala nazvati klasikom, Prezir pokazuje pomenute osobine na sasvim razgovetan način. Umereno kjurovski aranžman, umereno dajnasorovski vrhunci i nesumnjivo osoben autorski pečat sjedinjeni su na veoma uzbudljiv način, i predstavljeni sa dozom sviračke moći koja prosto okrepljuje.
U isti mah stidljivo, nonšalantno i intenzivno, Koletovo scensko ponašanje je značajan aspekt za sagledavanje prirode benda. Njegova komunikacija sa publikom je sasvim adekvatna za način na koji njegove pesme komuniciraju sa svakim od prisutnih pojedinačno, jer ne stoji pesmama na putu i ne trivijalizuje ih, dok sa druge strane intimističku prirodu grupe nenasilno prilagođava kontekstu rok koncerta. Pravog. Sa sve osećajem zajedništva, koje mora prijati i onima koji ga odavno više ne očekuju na svirkama. Možda pogotovo njima.
Pesme sa budućeg albuma raspoređene su, dramaturški, vrlo spretno. I iz tog aspekta koncerta vidi se pomenuti potencijal Velikog Prezira: ovi ljudi očigledno nemaju nameru da stoje u mestu, nego stvaraju beskompromisnu, često veoma neobičnu muziku, ali to ne znači da imaju lakonski odnos prema potrebama fanova. Entuzijazam publike predusretljivo je održavan starim favoritima (Samo tebe znam, Reke teku brodovima...), isporučenim bez imalo mrzovolje. Takav vid odmerenosti, koji bi se bez problema mogao nazvati profesionalnošću kad ta reč ne bi imala više od zrna negativne konotacije kod značajnog dela scene koji nekako najviše voli da pokuša da poentira artizmom, jedno je od najprijatnijih osveženja koja nudi Veliki Prezir.
Da li je ovoj grupi sve ovo zaista toliko prirodno, lako i prijatno kao što izgleda teško je pročitati iza Koletovih enigmatičnih osmeha. Publika, po svojoj prirodi, može da bira da li će se takvim pitanjima baviti do iznemoglosti, ili neće uopšte, ili nešto između. Kritika može da nagađa; može i da ga pita, ali opet, zašto bi sve rekao?
U svakom slučaju, jedan od najdirljivijih refrena Velikog Prezira, koji i dalje, iako su prošle godine, zvuči potpuno ubedljivo i dalje sadrži ispovednu želju koja dopire skroz do koštane srži, valjda zato što odatle i dolazi: "Samo da ne puca, da se ne pomera".
Posle tih godina između, nakon što je Veliki Prezir sinoć odsvirao stare, nove i "srednje" pesme sa vitalnošću koja zvuči potpuno neusiljeno i logično, nameće se ista reč kao i u slučaju nedavnog Dylanovog nastupa u Varaždinu: mudrost. I ista asocijacija: reka.
Da ne bi puklo, mora da se pomera. Veliki Prezir to očigledno oseća, i primenjuje. Posmatranje tih pokreta i slušanje tih koraka deluje kao jedna od boljih ideja kad je domaća scena, pa i rok muzika uopšte, u pitanju.
Lepo je imati ovakve savremenike.
Galerije fotografija:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari