Naca ima 14 godina i prvi put je bila na nekom velikom koncertu, i to na nastupu omiljenog benda svojih roditelja, i... ovo je prilog najmlađe autorke u istoriji našeg sajta
Za početak, želela bih reći da je koncert grupe The Police bio moj prvi pravi koncert u životu i da njih slušam od prošle godine. Iako je zbog vrućine kasnio sat vremena, meni je bilo sjajno. Čula sam da su se mnogi žalili jer su očekivali spektakl kao na Rolling Stonesima. Ja mislim da ti nisu imali na umu kako su Police i Stonesi dva različita sveta, ali ne želim sada ulaziti u to. Uživajući u mojoj ljubomori, tata i njegov prijatelj su pre koncerta neprestano pričali o toj svirci Stonesa, inače mog najdražeg benda, kome nažalost nisam mogla prisustvovati.
Dan je bio dug i sparan. Put do Beograda pokvario mi je tip koji očigledno puno priča jer malo misli. Čula sam da se i on uputio na koncert i bilo mi je zaista drago što ga tamo nisam srela. Ono što sam videla kada sam došla bila je reka ljudi koji su polako formirali gužvu pokušavajući da se probiju do prvih redova. Nije bilo nikakvih incidenata, jer organizacija je bila odlučna, bar sam ja imala takav utisak.
Iskreno mi je žao što posetioci nisu pridavali previše pažnje predgrupi Counting Crows. Bilo mi je prvi put da ih čujem i mislim da su zaslužili više nego da budu uvod za Stinga. Čak je neko i rekao: "Pa, predgupa će ispasti bolja od Police“. Ovo me zaista nasmejalo, iako nije bilo tačno.
The Police je najavila pesma Boba Marleyja Get Up, Stand Up, a odmah nakon toga Ušćem su se proneli uvodni taktovi Message in a Bottle. Onda je tata nazvao moju sestru u Novom Sadu da joj dokaže da smo zaista na koncertu, jer nam ona nije verovala da idemo u Beograd. Sledećeg jutra bilo je zabavno slušati njen ljutiti ton s duge strane telefona. Možda se ne čini fer što ona nije išla, ali od početka leta dobija sve što hoće, pa je malo red na mene.
Nakon Message in a Bottle usledila je Walking on the Moon, zatim Roxanne, Wrapped around Your Finger, pa Every Breath You Take, koju je publika otpevala sa Stingom. Ne mogu se tačno setiti kako su pesme izvođene po redu.
Ono što bih sledeće htela da napomenem jeste da me je Sting fascinirao snagom koja je izbijala iz njega čitavih 100 minuta koncerta. Neko ko se na koncertu zadesio iz čiste znatiželje mogao je pomisliti: "Ovo je fatamorgana, nemoguće je da neko tako star ima toliko energije“.
Možda me čak i više oduševio bubnjar Stewart Copeland. Ne znam zašto, pa ne vredi da objašnjavam. Ono što znam jeste da se moram još jednom vratiti izvođenju hita Every Breath You Take jer, pored toga što mi je to najdraža pesma koju su Police snimili, podsetila me na jednu moju prijateljicu i njen kreativni duh kojim me ponekad zaista zabrine, ali nema veze. Nekako smatram da joj ta pesma zaista pristaje.
Posle koncerta koji se završio sjajnim i dosta energični izvođenjem Next to You, ponavljala sam kako ne mogu opisati kako se osećam, pa i sada nisam nešto naročito dočarala svoje osećaje.
Sledećeg dana sam krenula u obilazak Beograda. "Pa ko zna, možda sretnemo Stinga“, govorila sam. "Šta mislite, koliko bi mi trebalo da se ovde izgubim?“ Eto, ponestalo mi je reči. Pa bih sada završila. I samo da kažem da sam bila među najmlađima u publici.
Povezano:
THE POLICE NA UŠĆU (1): Tri palme
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari