Beograd i Srbija sinoć su na Ušću ugostili Stinga, Andyja Summersa i Stewarta Copelanda, tvorce rock klasika poput Roxanne, Message in the Bottle i Every Breath You Take. Prema Stingovoj proceni, koncert je pratilo 25.000 ljudi
Mesto: Ušće, Beograd
Vreme: Utorak, 24. jun 2008.
Organizacija: Music Star Production
Oproštajna turneja grupe koja nije bila aktivna više od dve decenije može biti povod zlonamernim opaskama. Ipak, oprez u ovom slučaju nije na odmet. Reč je o najprofitabilnijoj turneji prema računici Billboarda. Sa druge strane, ovde govorimo o The Police - omiljenom "new wave bendu“ kod šire publike koji je predvodio veoma popularni pevač i borac za prava siromašnih i očuvanje čovekovog okruženja, Sting.
Ali hajde da najpre razrešimo dilemu navodnika iz prethodnog pasusa. The Police su zapravo bili bend sastavljen od prekaljenih muzičara (gitarista Andy Summers je bio u igri da zameni Micka Taylora u Stonesima) koji su u new waveu našli plodno tle koje je odgovaralo njihovim interesovanjima, ali okrenutih pre svega ka jazzu i pop muzici. Uticaji afričkih i jamajčanskih neparnih i i sinkopiranih ritmova koji su preplavili britansku muziku krajem 70-ih, mogu se čuti gotovo u svakoj njihovoj pesmi i služe bogaćenju efektne pop strukture koja vrhunac dostiže u refrenu.
O predgrupi na sinoćnjem koncertu, američkom bendu Counting Crows, teško je naći reči i pitanje je da li uopšte zaslužuju prostor. Pogledajte omot njihovog poslednjeg albuma Saturday Nights & Sunday Mornings, na kom sneg u monotonom ritmu prekriva Njujork i otprilike će vam biti jasno o čemu se radi. Ne pamtim kad sam poslednji put čuo toliku količinu bezličnosti. Bez energije, bez ideje i, što je najvažnije, bez pesme (ako ne računamo onaj hit iz 90-ih)... Sting, Summers i Copeland su u odnosu na njih bili furiozni, ali, nažalost, to više govori o Amerikacima.
Zasebno gledano, The Police je delovao kao suvenir koji je pronađen posle dugo vremena i koji je, pod pritiskom tog vremena i nostalgije, izgubio sjaj. Čini se da su se sami članovi benda potrudili da vreme koje je proteklo bude vidljivo. Sting se pojavio sa bradom, a na velikom video bimu iza benda koji je prikazivao tok koncerta u realnom vremenu, moglo se videti i da su njegov bas i gitara Andyja Summersa pohabani. Bubnjar Stewart Copeland se nije uklapao u ovu sliku, i uživao je u impresivnom setu bubnjeva obogaćenom gomilom perkusija, sitnih činela i gongom.
Početak je obećavao. Message in the Bottle i Voices Inside My Head (u kojoj je bend u sviračkom smislu briljirao) su oduševile publiku. Sting je uspeo da je pozdravi na srpskom... i to je uglavnom bilo i ono najbolje što je sinoć moglo da se vidi.
Tokom preostalog dela koncerta, bend nije uspevao da nađe potrebnu energiju. Iako se set lista sastojala od poznatih pesama, svirka se mahom kretala u istom pravcu. Prelazi su nepotrebno produžavani, u njima su do izražaja dolazili egzibicionističi svirački porivi, a neretko su služili i za nepotrebne vokalne igrarije tipa o-jo,jo,jo i sl. Nepotrebne, pošto prava komunikacija nije bila uspostavljena. Izgledalo je kao da se publika stalno mimoilazila sa Stingom.
Deo koncerta je, u skladu sa Live Aid idejom i razvijenom svešću Stinga, bio edukativnog karaktera. Pesma Invisible Sun iskorišćena je da nas uz prigodan film na bimu podseti na globalni problem siromaštva.
Stingov vokal je bio u prvom planu. Refren Roxanne je ipak otpevao u niskom registru, ali je zato briljirao u I Can’t Stand Loosing You. Copeland je često zabavljao publiku igrajući se sa brojnim dodatnim elementima, dok je Summers pri kraju koncerta pokušao da preuzme ulogu gitarskog heroja.
Uzbuđenje i pravo prepuštanje su ipak izostali. Kao da je sve bilo unapred dogovoreno, baš kao one palme čije prisustvo u prostoru za ručavanje je grupa zahtevala prilikom ugovaranja koncerta: sat vremena, dva bisa, aplauzi.
Sve to navodi na zaključak da nastup Policea ipak spada u red klasičnih rock koncerata koje u poslednje vreme u Beogradu drže veterani (pogledati pod Mark Knopfler).
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari