Nastavak holivudskog košmara

Scenario: Luke Dawson
Uloge: Joshua Jackson, Rachel Taylor
Žanr: horor
Trajanje: 85 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.

Е, ti, prokleti Hideo Nakata! Da se pre deceniju nisi latio snimanja Kruga, bili bismo pošteđeni „užasa za oči“, američkih verzija raznih poznatih azijskih horora. Holivudska pohlepa dovodi do razvodnjavanja superiornih, originalnih scenarija, i banalizovanja specijalnih efekata. Stoga ne čudi što gro rimejka za ciljnu grupu ima klince od 13 do 18 godina, kojima se, je li, ne sme isporučivati nasilje, pa se sve pretvara u jeftinu kino-monstrumijadu.

Elem, nakon očajnih holivudskih verzija Shimizuove Kletve i Miikeovog Propuštenog poziva, na redu je da bude upropašćen došao tajlandski film Fotograf (Shutter). Ovo delo bilo je najbolji horor 2004. i svojim originalnim pristupom unelo je malo svežine u kolotečinu u koju je bio upao tzv. talas azijskog horora.

Reč je, naime, (bila) o sveže venčanom paru koji izazove saobraćajnu nesreću čija žrtva nekoliko sekundi kasnije nestaje. Mladoženja, inače fotograf, nedugo nakon saobraćajke na tek razvijenim fotografijama primećuje čudne, mutne obrise, koji su uvod u jeziva dešavanja. Kraj filma je jedna od najoriginalnijih i najjezivijih završnica što ih je azijska horor kinematografija ikada ponudila!

A rimejk – mila majko! Kada glavnu rolu dobije glumac koji je radni staž proveo u tinеjdž-seriji Dosonov svet, a glavna heroina 85 minuta slaže jednu te istu facu pokušavajući da nas ubedi da je užasnuta, jasno je o kakvim „vrhunskim“ kreacijama je reč. Originalni scenario uprošćen je do najsitnijih detalja, a s rediteljske strane, istinska jeza koja treba da proizlazi iz mizanscena, pokreta kamere, upotrebe svetla, zamenjena je odavno prevaziđenim „bu!“-scenama i glasnom muzikom. Lopovluk takođe bode oči: tokom najavne špice ni na koji način se ne skreće pažnja da je u pitanju rimejk, već se film prodaje kao originalno delo!

I na kraju, pitanje – čemu snimanje rimejka? Da li je u pitanju bezidejnost holivudskih scenarista ili sujetno mišljenje Fabrike snova da oni to mogu bolje? Neki reditelji čak idu toliko daleko da rade rimejk sopstvenog dela sa drugom glumačkom postavom (npr. Funny Games, Michael Haneke). Odgovor, po prilici banalan – u pitanju su pare.

Naime, sve amerikanizacije azijskih originala uspele su da povrate uloženo, čak i da profitiraju, ostavljajući prostora za nastavke još sumnjivijeg kvaliteta. Ta ih činjenica udaljava od mogućnosti uviđanja da nije sve u lovi i da, zaista, ima nešto i u ljubavi prema dobrom, originalnom, pa makar i ne tako isplativom filmu.

Kada se uzme u obzir činjenica da nas za nekoliko meseci očekuje „novo viđenje“ korejskog dela Priča o dve sestre, te Sonov Krug samoubica, očigledno je da košmarni trend rimejka azijskih horora još ne gasne. Uzdajmo se u izreku da „ničija nije gorela do zore“.