Za razliku od postšezdesetosmaški razočaranog Društva mrtvih pesnika Petera Weira (1989), najnoviji Luketicev film izgleda kao njegov negativ ili, još bolje, solarizacija!
Naslov originala: 21
Scenario: Peter Steinford i Allan Loeb, po knjizi Bena Mezricha
Uloge: Jim Sturgess, Kevin Spacey, Kate Bosworth, Launrence Fishburne
Žanr: drama
Trajanje: 123 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Poslednji film Roberta Luketica, 35-godišnjeg Australijanca italijansko-hrvatskog porekla (Pravna plavuša, Za sve je kriva svekrva), govori o inicijaciji za zrelost u savremenoj Americi. Po žanrovskoj suštini Vrhunska igra je drama, mada filovana akciono-kriminogenim pasažima u kojima su stereotipi izvrnuti kako se samo poželeti može.
Kao Weirovo Društvo mrtvih pesnika nekada, i Vrhunska igra u osnovi barata slično određenim junacima: srednjoškolac i vršnjačka grupa, neobični profesor na strani đačke elite, te vrednosni sistem koji se žilavo drži na vlasti. Međutim, dok je nekada prosvetar (Robin Williams) bio profesor književnosti okrenut antičkim vednostima, današnji kolega mu je profesor matematike (Kevin Spacey) okrenut pragmatičnosti.
Williams je adolescente instrumentalizovao zarad idejno i kreativno aktivnog odnosa prema životu, a Spacey ih tera da koriste svoje talente zarađujući novac; prvome je sva nagrada bila učestvovanje u kobajagi nevinom kreiranju boljeg sveta, a drugi se finansijski procentualno ugrađuje u podvige svojih štićenika.
Kad je Williams uspevao u svojim naumima, bilo je u tome nečeg gadnjikavog kao kad se u društvu mladih pojavi matorac ah-tako-mlad-duhom koji ih, šatro, razume bolje nego roditelji, a Spacey u toj ulozi izgleda kao šarmantno-izrabljujući negativac kapitalista. Najzad, kad je u Društvu mrtvih pesnika stvar propadala jer je sistem jači od intelektualne pobune, trebalo je da budemo tužni što mediokriteti pobeđuju, a kad u Vrhunskoj igri stvar propadne, srećni smo zbog spoznaje da korist nije samo u novcu, već i u iskustvu.
I kao šlag na torti, za razliku od direktora škole, saveta roditelja i ostalih dušebrižnika koji nisu dozvoljavali liberalizam Pesnicima, Vrhunskim igračima liberalizam „lake love“ brani najamnik koji pošteno radi za nepošten sistem!
Trilerska linija radnje spakovana je, dakle, u činjenicu da oblast zarađivanja novca ka kojoj Spacey usmerava talentovanu omladinu ne spada u najlegalnije delatnosti na svetu, tj. reč je o pljačkanju pljačkaša: o matematički provaljivom sistemu black-jacka u kockarnicama Las Vegasa.
Figurativno govoreći o moralno-ideološkom okviru Luketiceve priče u odnosu na Weirovu, dolazim do odnosa sličnog fotografskoj solarizaciji. Solarizacija je, naime, osvetljavanje polurazvijenog fotografskog ili filmskog negativa prilikom koje se neosvetljene površine osvetljavaju, a granična područja formiraju potpuno novu, grafički oblikovanu sliku.
Iskustvo sazrevanja ličnosti nikad nije bilo pošljunčena staza sa zekama i leptirićima, već niz neobeleženih, zatvorenih vrata od kojih treba odabrati prava. Izračunavanje, odnosno racionalni logički izbori na tom putu, poželjni su koliko i dostupni – svakome prema mogućnostima – ali dobici se dele drugačije i spadaju u naknadna uviđanja veće vrednosti.
Priča Vrhunske igre je mala ali poštena, režija vešta da raznovrsnim stilizacijama kamere i montaže zabašuri padove u tempu, gluma je nevidljiva kako i treba da bude, muzika situira stvari u vremenu... sve u svemu, reklo bi se da je u hipotetičkom takmičenju prosečni prozaični zanatlija Luketic ovom prilikom nadigrao natprosečnog, poetičnog majstora Weira. I to se događa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari