Moralna načela jednog slona

Naslov originala: Horton Hears a Who
Scenario: Ted Geisel, Ken Daurio, Cinco Paul
Uloge: Jim Carrey, Steve Carell, Carol Burnett, Seth Rogen, Jonah Hill
Žanr: Animirani film za decu
Trajanje: 88 min.
Produkcija: SAD, 2008.

Pošto su postavile visoke standarde legendarnim hitom Ledeno doba (2002), ekipe studija Blue Sky i 20th Century Fox, na čelu s rediteljem i producentom Chrisom Wedgeom, adaptacijom u Americi kultne dečje knjige Dr Seussa pokušale su da probiju granice. Pompezno najavljivan, Horton je prva adaptacija nekog Dr Seussovog dela u potpunosti urađena danas toliko popularnom CGI tehnologijom. Nažalost, savršena animacija i izuzetno simpatičan glavni lik nisu dovoljni za stvaranje dobrog filma, naročito ako ga uporedimo sa Ledenim dobom.

Horton potvrđuje činjenicu da nije nimalo jednostavno popularnu knjigu prebaciti na film. S obzirom na to da radnja ove slikovnice za decu nije dovoljna da bi ispunila film od skoro 90 minuta, autori su pribegli određenim proširenjima, od kojih nisu sva podjednako uspešna.

S jedne strane, gledalac u filmu saznaje mnogo više o majušnom gradu Huvilu koji slon Horton otkriva na vrhu zrnca prašine, o kome u knjizi uglavnom govore maštovite ilustracije Dr Seussa. Animatori su te slike iskoristili kao inspiraciju za gradnju živopisnog sveta, tako da će deca & roditelji uživati u scenama u kojima se pojavljuju nesvakidašnja huvilska prevozna sredstva, razne neobične mašine ili gradonačelnikovih 96 ćerki.

I uopšte, ovaj film predstavlja fantastičan vizuelni utisak: počev od samog Hortona, preko ružičastog polja deteline u cvatu, do neverovatnih vijugavih zgrada Huvila… animacija sve vreme oduzima dah.

U netipično umerenom tumačenju Jima Carreyja, Horton je toplinom izraza i čvrstinom moralnih načela zaista lik koji osvaja. Međutim, tu dolazimo i do problema. Moralna dimenzija, koja neosporno postoji u Dr Seussovoj knjizi, u filmu je uglavljena u šablon suprotstavljanja autoritetu, i to ne naročito uspešno. Horton, čiji čvrst moralni stav odzvanja kroz izjavu: „Osoba je osoba, bez obzira na to koliko je mala“, suprotstavljen je autoritativnoj kengurici, čija se logika svodi na: „Ako nešto ne možeš da vidiš, čuješ ili osetiš, onda to ne postoji“. Ako tome dodamo i njen stav da Horton „kvari omladinu“, i način na koji su ostale životinje u šumi slepo zavedene njenom retorikom, jasno je da Horton tu dobija sokratovsku dimenziju.

Nažalost, preterano dramatizovanje, kao i potpuna jednodimenzionalnost Hortonovih protivnika na kraju potpuno banalizuju konflikt, a završnica, praćena sentimentalnim hitom iz 80-ih Can’t Fight This Feeling već prelazi granicu patetike. Ako još primetimo kako je prazan hod u razvoju radnje često popunjen potpuno neduhovitim šalama i povremeno iritantnim pokušajima da se priča iz 50-ih godina osavremeni, stiče se utisak da je sve što je šarmantno i osvajajuće u filmu, uključujući i stihovanu naraciju, proisteklo iz knjige Dr Seussa, dok su svi originalni napori scenarista razočaravajući.

Pošto su knjige Dr Seussa jedan od stubova američke književnosti za decu, generacije koje su odrasle i rastu na njima biće verna publika ovog filma uprkos svim njegovim nedostacima. Pošto kod nas nijedna od ovih knjiga nije prevedena, domaća publika će morati malo da progleda kroz prste autorima i pristupi filmu potpuno otvoreno ako želi da nesmetano uživa u Hortonovim avanturama.