O starcima i udarcima

Scenario: Kelly Masterson
Uloge: Ethan Hawke, Philip Seymour Hoffman, Albert Finney, Marisa Tomei
Žanr: kriminalistički triler
Trajanje: 117 min.
Proizvodnja: SAD, 2007.

Oduvek sam bio ubeđen da su izreku „bez starca nema udarca“ izmislili upravo neki starci u pauzi između dve partije šaha kako bi sami sebi čestitali na sposobnosti da još obavljaju elementarne fiziološke potrebe bez tuđe pomoći. Ipak, retki izuzeci kao da potvrđuju ovo pravilo: film Before the Devil Knows You're Dead (bukvalno: Pre nego što đavo dozna da si mrtav) svakako će u budućnosti sloviti za jedan od najubedljivijih argumenata u raspravama o starcima i udarcima.

Naime, ovaj izvanredni film potpisuje Sidney Lumet tri godine nakon što mu se američka Akademija zahvalila nagradom za životno delo. Ona se često dodeljuje posthumno, ali vitalni Lumet je baš bio tvrdoglav – ne samo što je poživeo dovoljno da nagradu lično primi, nego je u 83. (slovima: osamdeset i trećoj!) godini snimio jedan od najboljih filmova svoje plodne karijere (12 gnevnih ljudi, Serpiko, Pasje popodne, TV mreža...).

Before the Devil Knows You're Dead bi se mogao okarakterisati kao pripadnik podžanra krimića o „savršenim“ (pljačkaškim) planovima koji krenu po zlu. Glavni junaci su dva brata: Andy (Philip Seymour Hoffman) je naizgled uspešan japi, a zapravo do podvaljka u dugovima, i njegov mlađi ali propaliji braca Hank (Ethan Hawke) koji nema para ni da plati ekskurziju ćerki iz propalog braka.

"Savršeni plan br. 666" za rešavanje ekonomske situacije glasi: opljačkati juvelirsku radnju koju drže njihovi roditelji. Sve ostaje unutar porodice: osiguranje će starcima nadoknaditi gubitak, a pare od pljačke će omogućiti Novi život ovim tužnim bludnim sinovima. Bar u teoriji. U praksi, kako već rekoh, stvari pođu po zlu. A onda se iskomplikuju. A onda postanu još gore.

Teško da biste po nečemu naslutili da je ovako izvanredno osmišljen i zapleten film pisao debitant Kelly Masterson. U svakom slučaju, bio bi zločin otkrivati detalje i razvoj situacije dalje od prvih petnaestak minuta: za potpuni užitak – što manje znate, to bolje. Najlepše u svemu je što, iako savršeno funkcioniše kao vanredno napet i nepredvidiv triler sa šokantnim eksplozijama nasilja, ...Devil... nije puki krimić utemeljen na golim preokretima, već remek-delo koje iz žanrovskog utemeljenja izrasta u prvorazrednu tragediju razmera dostojnih antičkih uzora.

Po znalačkoj upotrebi krimi žanra za jednu mnogo veću i dublju priču, Lumetov film podseća na No Country for Old Men, s tom razlikom što svojom emotivnom i intelektualnom rezonancom udara još jače i dublje od odličnog filma braće Coen. Zato bi se ...Devil... mogao opisati kao najbolji i najzreliji film braće Coen koji nisu oni napravili (s malo više drame, a malo manje bizarnog humora)!

Sa Coenima ovaj film povezuje i prepoznatljiva, zlokobno-atmosferična muzika Cartera Burwela, kao i osnovna idejna nit koja se odnosi na zamišljenost nad dekadencijom osnovnih ljudskih vrednosti u današnjem svetu. Lumetovom filmu nema ravnog u prikazu ciklusa zla koje se po principu lavine zahuktava od naizgled bezazlenih postupaka, pothranjivano nesposobnošću likova da ciklus preseku priznanjem i pokajanjem, i tvrdoglavom upornošću da se sve dublje zapliću u nizove sve pogrešnijih koraka. 

U filmu koji vrca od mladalačke energije i prvorazrednog saspensa, vođenih zapanjujućom rediteljskom kontrolom i inteligencijom, čekaju vas još i izvanredna gluma čitavog ansambla, a naročito pomenutog Hoffmana.

Njemu se pridružuje Albert Finney – još jedan "starac" koji je, kao i Lumet, možda jednom nogom u grobu, ali onom drugom on šutira tako jako da mlađarija s obema na zemlji može samo da cvili od muke i da hvata beleške iz ćoška. Before the Devil Knows You're Dead nagoveštava da možda ipak IMA zemlje za starce.