Harmonika svira funk

Mesto: Amfiteatar Sava centra, Beograd
Vreme: Četvrtak, 10. april 2008.
Organizacija: Sava centar

Naked su za relativno kratko vreme stekli širi krug poštovalaca, pokazavši da domaća jazz scena pati od nedostatka kvalitetnih i autorski zanimljivih sastava. Njihov prošlogodišnji album, prvenac Noyz, predstavlja praktično jedino osveženje na siromašnom jazz tlu.

Na Noyz su se Naked predstavili kao bend neopterećen formom, koji kombinuje veliki broj lokalnih etno muzičkih pritoka sa nasleđem Georgea Clintona, dolazići do posebne, pulsirajuće vrste jazza.

Naked su u prethodnom periodu dosta nastupali i publika je mogla gotovo svake nedelje da pogleda njihov sešn u klubu Akademija 28. Posvećenost i upornost, nesvakidašnje osobine kada su u pitanju domaći muzičari, došle su u punoj meri do izražaja na preksinoćnjem koncertu.

Iako je reč o neobičnoj kombinaciji instrumenata (u sastavu se nalaze dva basa, bubanj, gitara, violina), Naked odatle ne samo da uspevaju da izgrade poseban stil, upečatljiv ali ne suviše avangardan, već neretko dolaze do snažne celine.

U tom smislu, ovaj koncert nije patio od pretencioznosti i egzibicionizma (što predstavlja i kvalitet albuma). Solo deonice su brižljivo građene, uz dodatno potcrtavanje ostatka benda.

Prvi deo je bio rezervisan za moderno čitanje swing i bop uticaja, a najupečatljivije su bile Eh kad bi bilo i Swingeraja. Violinista Đorđe Mijušković i harmonikaš Miloš Punišić su bili istureniji i najčešće su usmeravali tok pesama.

Mijušković je sredinom koncerta, izvedbom pesme Tzigan-ska (pesmu ste, kao singl, mogli da čujete na mnogim listama domaće muzike) doveo atmosferu u Amfiteatru do usijanja.

Taj intenzitet je bend manje-više održao do kraja, pošto se sve više okretao pesmama u kojima osnovu predstavljaju Funkadelic škola i etno motivi.

Alaja Hisar je, upravo zbog zarazne kombinacije funkoidnog basa Ivana Mihajlovića i Punišićevog osvrta na istočne teme, očekivano izazvala ovacije, a bend ju je iskoristio i za upečatljivo poentiranje na bisu.

Ritam sekcijom je bez greške komandovao bubnjar Goran Milošević, što nije mali poduhvat s obzirom da su je gotovo konstantno činili dvojica basista (Ivan Mihajlović i Branislav Radojković), bubnjar, i gitarista (Nenad Branković). U drugoj polovini koncerta, ovoj formaciji se često na dairama ili dlanovima priključivao Mijušković.

Harmonikašu Punišiću pripada epitet najraspoloženijeg muzičara, i to ponajviše zbog upečatljivih funk pasaža i modernog tretiranja instrumenta poznatog pre svega po etno nasleđu.

Naked uživo imaju još aduta osim onoga što su se može čuti na debiju. To se pre svega odnosi na ubedljivo građenje tenzije, fino ritmičko tkanje gitariste Nenada Brankovića (koji je sinoć ipak bio preterano povučen), kao i agresivnije momente, poput rasturajućeg gruva i parajućeg zvuka gitare u Zoja. Sve u svemu, veoma prijatno i za preporuku.