Keš i Tango

Naslov originala: American Gangster
Scenario: Steven Zaillian (Šindlerova lista, Bande Njujorka)
Uloge: Denzel Washington, Russell Crowe, Chiwetel Ejiofor, Josh Brolin, Lymari Nadal, Ted Levine, RZA, Cuba Gooding Jr., Carla Gugino, Common, John Hawkes, Ruby Dee, Armand Assante
Producent: Brian Grazer
Žanr: biografski film
Zemlja: SAD, 2007.
Trajanje: 157 minuta

Nalik rasprskavanju varnica oko ognja na početku svog ranijeg filma Kingdom of Heaven, Ridley Scott je sneg u filmu Američki gangster doveo do apsolutnog savršenstva. Sitan sneg, kakav pada noću na minus pet, verovatno kompjuterski dodat, izgleda predivno u svom sporom lelujanju, evocirajući Džojsove opise snega iz priče Mrtvi (usput, bolno lep Hjustonov film). Zapravo, ko god je igrao igru Max Payne, poželeće da se lati miša i tastature i usmeri Denzela Washingtona u ovom ili onom pravcu.

Ako je sneg najbolje što film donosi, tj. ono što ostaje u najlepšem sećanju, da li to znači da je loš? Ono što se može gotovo sa sigurnošću ustvrditi je da je sneg bio ono što je Ridleyja Scotta najviše zanimalo te je, konsekventno, to i najbolje. Ridley Scott je nesumnjivo dobar reditelj, ali je takođe i reditelj s katkad jako neobičnim usmeravanjem pažnje, koje nema mnogo veze s temom scene koju snima.

Glavni lik Američkog gangstera trebalo je da bude Frank Lucas, crni distributer heroina iz sedamdesetih godina prošlog veka. Lucas se, na svoj način, suprotstavio pisanim i nepisanim rasnim zakonima svog vremena preskačući nekoliko posrednika, naravno belih, i kupujući heroin direktno s vijetnamskih polja maka. Svakako, takav glavni lik, tihi ubica – jer njegov proizvod je sporo ali sigurno ubijao desetine hiljada ljudi – više je od anti-junaka. Opet, šta je zapravo filmski antijunak do otelotvoreni ideološki ili životni stav autora scenarija?

Nasuprot životom inspirisanoj fikciji, priča Franka Lucasa je istinita te, osim što je, da kažem, dinamična, pitanje je šta donosi na značenjskom planu. Ipak, ni autori, pri tome mislim na producente i scenariste, pošto se Scott pretežno bavio dizajniranjem zimskih padavina, nisu bili načisto kako da priđu svom glavnom junaku. Kao zlikovcu kome valja stati na put? Kao žrtvi rasne segregacije? Kao genijalnom liberalnom kapitalisti i manipulatoru, kako je možda trebalo?

Tvorci filma ipak su se odlučili za oprobani arhetipski recept sukoba dva velika ljudska bića na suprotnim stranama zakona, recept koji postoji još od procvata francuskog kriminalističkog filma šezdesetih. Francuski krimi obrazac nastao je kao posledica besa pred posleratnim bogaćenjem beskrupulozne manjine, povratka iz Amerike autora optuženih za komunističko delovanje, te kao, recimo, desničarsko suprotstavljanje novom talasu. Rezultat takvih razmišljanja je igrani film u kome antijunak na kraju mora umreti, te je njegova smrt na jednom nivou pobeda moralnosti koja krhku civilizaciju drži na nogama, dok je, na drugom, simbol poraza pobune individualca.

Rezultat rada na likovima Američkog gangstera – pošto je to najvažniji segment scenarija koji se zasniva na sukobu dva glavna lika –donekle je neočekivan, ali je lako objašnjiv. Naime, kao posledica nedovoljno promišljenog protagoniste, u prvi plan istupio je daleko jasniji antagonista, policajac u tumačenju Russella Crowea, nakon dužeg vremena vrlo dobrog. Uz to, na kraju Američkog gangstera niko ne umire i nema poraženih, osim zaostalih i korumpiranih policajaca rasista koji će, na koncu, nestati s političkim promenama koje će doneti protok vremena. Tako film ostaje bez elementa katarze, tek s pristojno kompletiranom fabulom. No, ni to ponekad nije malo...

Povezani članci:

• D. WASHINGTON & R. CROWE: Crni kum iz američke veze