Aljkavost – bolest savremenog filma

Naslov originala: 88:88 Minutes
Scenario: Gary Scott Thompson
Uloge: Al Pacino, Alicia Witt, Leelee Sobieseki, Amy Brenneman
Žanr: triler
Trajanje: 88 min.
Proizvodnja: Nemačka, SAD, 2007.
Web: www.88minutes-lefilm.com

Da li je 88 minuta pisao samo potpisani Gary Scott Thompson ili više scenarista, nikada nećemo saznati. Možemo, doduše, da kao glavni junak filma na forenzično-psihijatrijski način tvrdimo da je bilo tako. Jer, psihijatru forenzičaru (Al Pacino), videli smo kod Avneta, dozvoljeno je sve ono što su i pre njega koristili njegovi filmski i literarni prethodnici, policajci i detektivi, samo im nije bilo dozvoljeno. Dakle, lično traumatsko iskustvo, alkohol, seks, intuicija, intelektualne spekulacione konstrukcije, veze i prekoračenja službenih ovlašćenja.

I tako, skupilo se njih četvoro-petoro, svi manje-više friški iz filmskih škola, svi željni slave i para, a niko dovoljno jak da se bori za autorstvo. To će posle, kad se pročuju. Došao je tu, elem, i glavni glumac sa solidnim bekgraundom (Serpiko, Kum, More ljubavi) ali već neko vreme i s velikom željom da bude težak intelektualac (Mletački trgovac, U potrazi za Ričardom).

Naravno, i reditelj je tu, i podseća scenariste da iskreno voli lezbijke, mada ne zna šta bi tačno s njima (Prženi zeleni paradajz), ali neka mu provuku i taj motiv kroz priču. Producent klima glavom i traži da se film dobro prodaje, da ima 90 odsto akcije pa makar likovi samo besprekidno trčkarali tamo-vamo, i da bude jasan i drag najširoj publici.

Uz to, gledajući na sat, dodaje:

- Imate još 88 minuta, posle moram da se vidim s nemačkim koproducentom!

- Nema problema - kaže jedan što je već pomalo specijalizovan za dijaloge. - Ja ću, kad npr. istražitelji npr. stignu do vrata stana i nađu ih otvorena, da napišem da Al kaže: “Ovo je sumnjivo!“, i tako ću i na drugim mestima.

Al Pacino odsutno klima glavom i progovara, kao u pozorištu, glasom koji ne trpi pogovor:

- Ja hoću da budem težak intelektualac!

- Joj, pa kako onda da te voli prosečna publika - zakuka jedan od scenarista.

- Ti si za to plaćen, vidi kako ćeš! - arogantno odgovara zvezda.

- Slušaj, ako ti to ne umeš, ima ko će... Imate još 72 minuta –nonšalantno kaže producent i gleda u ostale scenarističke zapete puške.

- Evo, ja mogu da predložim - kaže najveća štreberka. - Neka intelektualac ima stavove bliske narodnim masama: neka nije protivnik smrtne kazne!

- Da, da - upadaju i ostali - neka je osuđenik ubio neko nedužno dete...

- Serijski ubica je bolji! - ironičan je onaj prvi koji je bio protiv intelektualca.

 - Može i jedno i drugo - pravi se lud producent, ali pamti. - I hoću efektan naslov, nešto što će biti udica za gledaoce!

I dalje gleda na sat. - Imate još 65 minuta...

- Hej, pa to je odlično! - kaže scenarista na kraju stola što je do tada ćutao i grozničavo razmišljao kako da izađe iz anonimnosti.

Svi se okrenu prema njemu.

- Neka se zove 88 minuta, kao što ste rekli na početku sastanka. I neka se ovako odbrojavaju minuti. Dobro zvuči, a i stvara vremenski saspens. Fingiraćemo da i radnja filma toliko traje.

Svi klimaju glavom, neki ljubomorno, producent trljajući ruke jer će impresionirati kolegu Nemca, pa će mu onda oteti pare, a kurs dolar –evro je...

- Meni je od ovoga muka. Izlazim iz projekta. Ipak je najvažnija čovekova slobodna volja - kaže onaj prvi scenarista i odlazi.

Niko se ne potresa, ali producent kaže: - Pribeležite tu poslednju rečenicu i stavite je negde u film. Na to se lože budale.

Eto, tako je počelo, a posle je sve bilo lako. Toliko lako da nije vredno pomena. Kao neki uzgredni, lakši slučaj pored kojeg bi TV forenzičar Dr House prošao u hodniku napravivši tek sarkastični komentar.