Dugo putovanje u Noć veštica

Scenario: Rob Zombie, prema scenariju Johna Carpentera i Debre Hill
Uloge: Malcolm McDowell, Scout Taylor-Compton, Danielle Harris, Brad Dourif, Daeg Faerch, Sheri Moon Zombie, William Forsythe, Udo Kier, Dany Trejo, Kristina Klebe, Taler Mane
Žanr: horor
Zemlja: SAD, 2007.
Trajanje: 121 min.
Web: www.halloween-themovie.com

Rob Zombie je hvaljen kao čovek koji je spasao horor. Zaista, njegov House of 1000 Corpses nagoveštava nam, uljuljkanima u civilizacijom zaštićene živote, da će nam se jednom, u gluvo doba noći, na nekom skrajnutom putu pokvariti auto, da ćemo zakucati na vrata kuće pored puta, a tamo... pakao. Zapravo, bića za koja ni u paklu nema mesta, toliko poremećena da ih je nemoguće uporediti s bilo kojim užasom koncipiranim u našem judeo-hrišćanskom kulturnom prostoru.

U svom sledećem filmu The Devil’s Rejects, odbacivši vizuelni stil heavy metal spota, a nastavivši eksploatisanje psihopatske odvratnosti svojih antijunaka, Zombie je, nažalost, uz potvrdu iskonske, varvarske genijalnosti, otkrio amatersko nevladanje ritmom i, jednostavno, zanatom, koje se, opet nažalost, nastavlja i u Halloweenu.

Osnovna smisaona promena i novost koju je Zombie doneo je činjenica da njegov Myers dolazi s društvenog dna, iz porodice koja živi od socijalne pomoći i bakšiša koji dobije majka striptizeta. Tom odlukom Myers postaje reprezent društvenog sloja kog se srednja klasa plaši; postaje razlog zašto se poslušni porodični ljudi sele u kuće s kloniranim prilazima za kola i koševima zakačenim iznad vrata garaže.

Ipak, tokom ekspozicije koja je u originalu trajala samo nekoliko minuta (a u rimejku, donekle opravdano, celih pola sata), potkrada se greška koja diskredituje autora i njegov film. Naime, tokom scene prvog ubistva mali Michael skida masku klovna i stavlja preko glave poznatu ikonografsku masku Michaela Myersa.

Budući da je takva maska neponovljivo povezana s originalnim Halloweenom, da je ona za njega dizajnirana te da se nije mogla kupiti u radnji, da je deo misterioznog onostranog koje Myers nosi, dolazimo do zaključka da film Halloween iz 1978. postoji u istoriji popularne kulture koja je poznata junacima filma Halloween iz 2007.  

Tim činom stvara se užasan, nenamerno postmoderan i dekonstruišući odmak od realnosti, poguban po horor, sličan slow motionu koji potpuno autistično i obilato koristi reditelj nesrećnog rimejka Magle iz 2005. Znam da će zvučati iritirajuće nadmeno, ali nisam siguran da je Rob Zombie u stanju da sedne, dobro razmisli i dođe do prethodnih zaključaka, te mi se čini da njegovo rezonovanje ostaje na nivou: dečak stavlja masku Michaela Myersa i postaje čudovište!

Postoji još jedan problem nerazumevanja magije originalnog Halloweena. Apsolutno zlo u Halloweenu je strašno upravo zato što je fizički moguće; deo je prostorno-vremenske realnosti, sve do samog kraja, kada Myers, upucan šest ili osam puta (koliko je već burence Loomisovog revolvera), misteriozno nestaje, protiveći se prirodnim zakonima.

Tek tu, na samom kraju, film ulazi u domen fantastičnog. Rezultat toga je da Myers u bespotrebnim nastavcima jednostavno ne izaziva užas, usput dodatno ograničen trilerskim elementima oličenim u mračnim porodičnim tajnama obelodanjenim u drugom delu. Zombie bez potrebe žuri s fabulom i u rimejk uvodi po horor pogubne elemente iz nastavka.

Uz kraj inspirisan potpuno nenadano sjajno snimljenim i montiranim krajem Halloweena V: Prokletstvo Michaela Myersa, dolazi se do zaključka da je Zombie na neki način pokušao da svojim rimejkom obuhvati celokupan serijal, bez smisaonog objašnjenja i uz fatalno gubljenje ritma i predugo trajanje filma.

Šteta je, jer je Zombie imao puno toga što mu je išlo u prilog: ogromnu energiju (videti fascinantno nasilje u sceni u muškom WC-u), žanrovski diskutabilnu ali zanimljivu socijalnu intervenciju na Myersovoj porodici, Malcolma McDowella, ovde tragično propuštenog u loše napisanom liku dr Loomisa, koji malom Michaelu govori skoro pa diletantske stvari.

Zombie je imao mnogo toga što mu je išlo u prilog. Osim makar jednog glasa razuma. Naravno, s razumom je najteže biti u dobrim odnosima.