Pejzaži u izmaglici

Originalni naslov: The Mist
Senario: Frank Darabont
Režija: Frank Darabont
Glavne uloge: Thomas Jane, Marcia Gay Harden, Toby Jones, Andre Braughe.
Žanr: horor/adaptacija/drama
Proizvodnja: SAD, 2007.
Trajanje: 125 min.
Web: www.themist-movie.com

Iako mnogi misle kako je Izmaglica (The Mist) najkraći Kingov roman, istina je da se zapravo radi o obimnoj noveli koju je majstor horora napisao davne 1976. godine za antologiju Mračne sile na nagovor svog agenta Kirbija MekKolija.

Scenarista Frenk Darabont se odavno nosio mišlju da ekranizuje ovo delo; naime, želeo je da to bude njegov rediteljski debi. Ali, umesto jedne Kingove novele, on je ekranizovao drugu - Rita Hejvort i iskupljenje u Šošenku, pretočivši je u sjajan film.

Zanimljivo je da je Izmaglica u neku ruku zaokruživanje trilogije "zatvorskih filmova": sledeći veoma uspešnu Zelenu milju, ona govori o ljudima sabijenim među zidove, u zatvoren prostor, o njihovim strahovima, slabostima, paranoji i (ne)upućenosti jednih na druge. Ovo vivisekciranje ljudske psihe (kome je King kao pisac itekako sklon) Darabont znalački prenosi na veliko platno, daleko bolje od mnogih kolega koji su se izblamirali neuspešnim adaptacijama Kingovih dela.

Tako smo i dobili Izmaglicu koja je, za razliku od prethodna dva filma, čistokrvni horor, rađen u maniru starih filmova B produkcije na kojima je sam pisac odrastao gledajući ih kao klinac u drajv-in bioskopima.

Iako je Izmaglica imala čak tri puta manji budžet od Zelene milje, ni u jednom kadru film ne deluje kao pop-korn zanimacija za instant plašenje i instant zaborav. Na vizuelnom planu, Darabont nastupa iskusno, moglo bi se reći i pomalo podmuklo, gradeći mračnu atmosferu umotanu u izmaglicu koja je zatekla obične ljude u neobičnoj situaciji na običnom mestu - u supermarketu. Izmaglica boje srebra došla je preko jezera, u jedno jutro nakon oluje, baš u trenutku kada je Majkl Drajton (u tumačenju sjajnog Tomasa Džejna) završavao svoju novu sliku - svojevrstan Darabontov omaž Kingu i njegovom serijalu Mračna Kula.

Ono što sledi je horor sa zapletom tipičnim za palp romane 60-ih: vojni eksperiment u obližnjoj bazi polazi naopako, iz nepoznate dimenzije dolaze bića užasnija od same smrti, mala grupa ljudi u bezizlaznoj situaciji počinje da se pretvara u sliku čitavog čovečanstva, otuđenog, sebičnog, poluludog od straha.

I tu se Darabont uzdiže iznad literarnog predloška u kom se King u poslednjoj trećini i neubedljivoj završnici bez smisla vratio palp korenima. Pre svega, on se skoncentrisao na ljude i čudovišta skrivena u njima (kukavičluk, egoizam, zavist, fanatizam, glupost...), a ne na ona prava koja kidišu iz izmaglice. Sam posao olakšala mu je fenomenalna ekipa epizodista, od kojih su mnogi glumili u njegovim prethodnim filmovima.

S druge strane, tumač glavne uloge Tomas Džejn je odradio sjajan posao i mnogi će biti iznenađeni ubedljivošću i emocionalnim nabojem njegove glume, prosto je neverovatna njegova moć transformacije, toliko da na momente ne verujete da je taj isti čovek igrao strip heroja Panišera, bejzbol legendu Mikija Mentla i južnoafričkog razbojnika Andrea Standera. Uz njega, svakako najbolje glumačko ostvarenje dala je Marša Gej Harden, kao gospođica Karmodi, religijski fanatik starozavetnog tipa, tako omiljen motiv u Kingovom spisateljskom opusu.

Ipak, najveći utisak ostavlja poslednja četvrtina filma u kojoj Darabont otrgao od fabule Kingove novele i stvorio sopstveni kraj. Hrabro, sumanuto i maltene genijalno. Dok automobil sa preživelima iz supermarketa klizi kroz avetinjske predele prikrivene izmaglicom, te jezive scene još jezivijim čini glas Lize Žerard koja peva antologijsku numeru The Host Of Seraphim Dead Can Dance (čiji je Darabont fan) i stvara jedan od najupečatljivijih momenata ovogodišnje holivudske filmske produkcije.

Nakon toga, sledi kraj u kome se Darabont drznuo da nadvisi samog majstora Kinga i tako osrednju novelu napisanu pre više od 30 godina pretvori u verovatno horor godine.