Go Go Smear the Poison Ivy

Ako ste do sada voleli Múm prvenstveno zbog eterično-dečijih vokala koje su na prethodnim albumima nežno isporučivale bliznakinje Gyða Valtýsdóttir i Kristín Anna Valtýsdóttir, onda ovaj album za vas sigurno više nije Múm. Naime, nakon što je 2002. Gyða napustila grupu kako bi se vratila studijama u Reykjavíku, početkom 2006. i njena sestra se odlučila na odlazak iz ovog islandskog sastava, a u aprilu ove godine je sa svojim suprugom Davidom Portnerom iz Animal Collectivea izdala album Pullhair Rubeye Forwards.

Ipak, osnivači Múma (Gunnar Örn Tynes i Örvar Þóreyjarson Smárason) se nisu odlučili da raspuste bend, premda im je svakako, kao i svim fanovima, bilo kristalno jasno da bez Kristín više nikad neće zvučati kao ranije. No, to ne znači da Múm sada zvuči nepotpuno ili okrnjeno. Uposlena su dva nova vokala, od kojih je ovog puta jedan muški (Hildur Guðnadóttir i Sigurlaug Gísladóttir – “mr.Silla”) i još tri muzičara, te grupa sada broji čak sedam članova.

Zvuk se značajno udaljio od mračnih atmosfera koje je sa sobom nosio prethodni album Summer Make Good (’04). Melodije ni sada nisu baš vesele, ali su svakako energičnije. U stvari, ovaj album se u neku ruku može videti kao izvrtanje onoga što je ranije sačinjavalo muziku Múma i okretanje od unutra ka spolja.

Taj efekat je postignut između ostalog i diskretnom promenom strukture pesama (koja sve više naginje ka popu), generalno nešto bržim tempom i, naravno, novim vokalima. Glasovi sada zvuče mnogo više ljudski i ovozemaljski; u njima možete čuti i svet a ne samo sebe. Međutim, ova promena nije sasvim pozitivna jer, iako nam šalje poruku da smo dobili jedan novi Múm, ipak tiho ali gorko priznaje i da smo izgubili stari, koji je zbilja bio posebniji sastav.

Pomenuta promena se jasno očitava već u Blessed Brambles, pesmi koja otvara album: atmosfera, aranžman, muško-ženski glasovi – sve to više podseća na recimo Architecture in Helsinki, nego Sigur Rós ili Boards of Canada. Stvar je u tome što se Múm sve više udaljava kako od dramatike ovih prvih, tako i od zatvorenosti drugih. Isto tako, prvi singl Dancing Behind My Eyelids možda može da poliči na Green Grass of Tunnel (sa njihovog albuma Finally We Are No One) inficiranu viškom adrenalina, ali je stilski kilometrima udaljena od nje.

U They Made Frogs Smoke ‘Til They Exploded svog favorita će naći ljubitelji osmobitne čarolije (mada je ona posejana po celom albumu, ponegde skrivena iza slojeva raznih živih instrumenata). These Eyes Are Berries počinje ponavljajućim vokalima nalik dečijoj pesmici i usporenom melodijom koju unisono izvodi nekoliko akustičnih instrumenata, samo da bi tokom pesme povrh toga dodavala dubstepovski bas i ubrzani ritam, trube i ko zna šta sve još, stvarajući potpuno uspelu - i najbizarniju numeru na albumu.

Na suprotnoj strani muzičkog spektra, nalazi se akustična balada Moon Pulls, jedna od najlepših i najosećajnijih pesama sa ovog izdanja koju, ako ste zaljubljeni a ne sviđa vam se novi Radiohead, možete slobodno da pustite na repeat i uzdišete. Marmelade Fires možda najviše liči na raniji Múm, a School Song Misfortune je verovatno najslabija pesma na albumu i samo stoji na putu između hiperaktivne Dancing Behind My Eyelids i skoro kafansko-tugaljive I Was Her Horse.

Go Go Smear the Poison Ivy je svakako korak napred za Múm, koji je prethodnim albumom već nagoveštavao da će dalja eksploatacija istog zvuka teško ići. Ona je, doduše, izgleda prekinuta sticajem okolnosti, a ne željom da se nešto menja, ali bez obzira na to ovaj album predstavlja dobro tempirano osveženje za Múm.

Ipak, iako je ovaj album prekretnica za njih, on nije posebna prekretnica u savremenoj muzici i u tom smislu nije puno značajan. Na svetskoj sceni, oni više nisu jedinstvena grupa kakva su bili pre jedne decenije, mada je njihov zvuk mnogo zreliji i samosvesniji.

U tom smislu, jedini ispravan korak za njih bio je krenuti dalje, što su i učinili. Ono što je u tome posebno prijatno jeste pomisao da je ovim albumom Múm tek krenuo u jednom novom pravcu pa nas, nadam se, očekuje još albuma, koji će možda biti veće otkrovenje nego ovaj.

Audio:

• Moon Pulls
• Dancing Behind My Eyelids

Video:

• They Made Frogs Smoke 'Til They