Fantom je viđen

Oktobar četrnaesti, ulazimo u taj čuveni glavni grad Evrope, sveta, Belgije. Prešli smo 2.500 kilometara, a ja i dalje ne verujem, strepim. Po gradu ne lutamo dugo, pronalazimo halu. U okolini nema žive duše. Pet je popodne, a na MySpace stranici hardcore reggae legendi piše da koncert počinje u 20 h.

Plakata nigde, nikakvog natpisa, nijednog punkera nema u krugu od pet kilometara. Kvart je takav da su na sve strane piljarnice, kebabi, crkve i džamije. Već počinje paranoja – a da nisam promašio mesec, godinu... uff! Odjednom, do ušiju dopire mutan ali prepoznatljiv zvuk. Nema greške, to je tonska proba – Bad Brainsi su tu. U tom trenutku mi više nije žao ni para ni vremena. Leđa koja me otkidaju zbog neudobnog sedišta više nisu problem, sve postaje taman kako treba.

Halles de Schaerbeek je prostor kakav Beogradu nedostaje. Zamislite SKC koji je širi za par metara, nema stubove i koji za tonca nije muka Tantalova. Na koncert je, po mojoj proceni, došlo oko 2.000 ljudi. Predgrupu, pritom, bez pravog razloga propuštamo.

Počinjem da razmišljam: matori su, sad će da otaljaju, odmuljaju i udave, nema tu više onog žara. Jeste novi album rokačina, ali nemaju snage za live. Međutim, greška u koracima, brale! Odjednom, bez najave, paljenja, gašenja svetala, oni su na bini, za akciju spremni.

Ne znam kako je to izgledalo ranih osamdesetih, ali Bad Brainsi su potvrdili da su i danas, u ovoj 2007. punkerčine u pravom smislu te reči. Matori jesu, sedi jesu, dreadlocksi su im duplo duži i ofucaniji, ali još uvek znaju znanje. I više od toga!

Famozni HR samom pojavom čitavu atmosferu čini još mističnijom i luđom. Da, jeste, čovek je fantom. Kada sam ga video zaista sam poverovao u sve priče o njemu. Odjednom smo kao sekta. „Majstor“ je došao na sredinu bine. Obučen je u sako, poštarski, ofucan, tamno plavi, a glava mu je umotana u neku ogromnu maramu, feredžu, turban... ili šta već.

Otkako se prvi put oglasio i pozdravio publiku, do kraja koncerta se bukvalno nije mrdnuo. Bukvalno! E sad, ne znam kako, ali on je bez ijednog jedinog pokreta, ne računam mimiku lica i mrdanje vilicom za potrebe pevanja, 2000 prisutnih ljudi uspeo da stavi pod kontrolu. Kao kada pogledaš u sliku, a taj neko sa slike te gleda ma gde se ti nalazio. E tako nešto, samo što nije slika već je pred tobom živ čovek. I oboje ste na istoj talasnoj dužini, visini, širini...

A set listu kao da su najluđi fanovi birali: Sailin’on, Attitude, I, Big Take over, Banned in DC, Rock For Light, I against I. Dakle, rokačina, rokačina, rokačina! Pa opet Sailin’ on! I taman kad si toliko zadihan, oznojen, bez glasa, vazduha, ljudi sa stejdža kao da to osete i uspore.

Usledilo je 10-ak minuta duba i reggaea koji sada jednostavno prijaju. Zatim ide par novih stvari koje kod ekipe prolaze dobro, ali da se ne lažemo, ništa više od toga. I onda sprint za finiš. Opet rane 80-e, opet nezapamćena rokačina: Right Brigade, F.V.K, Riot Squad, Destroy Babylon i – kraj, fajront... nema više.

Polako se mirim sa činjenicom da je to to, ali masa se budi iz transa i nastaje nezapamćena galama, galama koja crnu četvorku uspeva da vrati na binu. Pritom, to nije bio jedan od onih planiranih, unapred pripremljenih biseva. Jednostavno, sve što su trebali - to su i odsvirali.

Ipak, Brainsi su ponovo tu i koncert se nastavlja i završana sa ponovo odsviranom Right Brigate i to je to. Dva bonus minuta i zaista je kraj. Sat i nekih 10-15 minuta, ne više. I svi srećni i zadovoljni.

Povezano:

• Build A Nation – prikaz albuma
• Glas, žice i kože -  Ritam, 1990.