Od simpatičnog prijateljstva talentovanog pacova idealiste i plašljivog potrčka Linguinija u kuhinji francuskog restorana, Brad Bird pravi spoj neobičnog i prosečnog kao bizarnu simbiozu parazita i domaćina. Bez ijedne razmenjene reči sa svojim domaćinom, pacov na spoljni svet i njegova pravila (poštuj šefa, boj se kritike, a devojku nazovi svojom inspiracijom) gleda očima gušene i gažene, po slivnicima povlačene alternative
Scenario: Brad Bird (Jan Pinkava, Jim Capobianco)
Glasovi: Patton Oswalt, Ian Holm, Lou Romano, Brian Dennehy, Peter Sohn, Peter O'Toole, Brad Garrett, Janeane Garofalo
Žanr: komedija
Trajanje: 110 min.
Proizvodnja: 2007.
Sajt: http://disney.com.br/cinema/ratatouille/
Pacov Remy želi da postane kuvar i divi se ljudima koji od spremanja hrane prave umetnost, za razliku od bitisanja pri dnu lanca ishrane pacovske kolonije kojoj pripada. Rešen da ostvari svoj san, kači se za Linguinija koji nema talenta za kuvanje, ali ni srca da ubije pacova po naređenju šefa kuhinje u kojoj radi. Linguini ga prima pod kapu i počinje da kuva po Remyjevim instrukcijama, tepajući mu: “Mali šef u mojoj glavi”.
Po sporazumu “ti imaš talenat za kuvanje, ja imam talenat da izgledam kao čovek”, odnos Linguinija i Remyja postaje simbioza običnog i neobičnog, kamuflaža slična onoj u Birdovom filmu Neviđeni. Kao što superheroji moraju da trče sporo da ne bi bili diskvalifikovani, tako je Remy prinuđen da se pravi da ne postoji, pateći što ne dobija nikakvo priznanje za svoj rad i što ga se domaćin stidi.
Bird uvodi čitavu galeriju likova, tako da imate utisak da pratite istorijsku epizodu o usponu jednog restorana iz ugla pacova. Nešto kao alternativna istorija o Benjaminu Franklinu iz ugla miša Amosa (
Ben i ja). Tu su misterija o vanbračnom sinu, ekipa bivših robijaša i cirkusanata koji spremaju hranu u dinamičnoj kuhinji restorana kome je, nakon smrti kuvara-umetnika Gusteaua, najveće prokletstvo kada neko od gostiju pita: “Šta novo možete da mi ponudite?”.
Brad Bird ne koristi samo sposobnost Pixarovih animatora da stvore sve realističniji svet. On se poigrava tehnikom. Tako su scene na televizorima, između ostalog, i scena iz filma Kratak susret, Davida Leana, animirane nešto svedenijim stilom. Kada fotografija Gusteaua, autora Remyjeve Biblije Anyone can cook oživi i postane groteskno debeli duh koji svuda prati pacova bodreći ga, Remy u više navrata poviče: “Zašto ja uopšte pričam sa tobom, ti si samo ilustracija!”.
Ovakva poigravanja samom tehnikom, povrh njene sposobnosti da stvori izuzetno realne vlati trave, uzavrelu supu ili strukova celera, pravo je osveženje i gotovo da krši kodeks po kom je cilj animatora da stvara iluziju.
Scene potera za pacovom i čudna navika ljudi da potpuno unište svoje stanove ne bi li se otarasili štetočina (puške, noževi, odvaljivanje lustera) ne stvaraju toliko utisak potere u realnom prostoru, koliko filmski ugođaj, dinamiku i slepstik iz potera Toma i Jerryja.
Disciplina s kojom Bird uspostavlja vizuru Remyja, ne toliko pripovedanjem iz offa ili iznuđivanja simpatija za slatku mu njuškicu i doskočice u dijalogu, koliko korišćenjem uglova kamere koji dočaravaju pogled pacova sakrivenog ispod kulinarske kape, iz slivnika, iza prozorskog okna…, stop kadrovima i fleš-bekovima, stvaraju utisak da gledate igrani film.
Posle nekog vremena, pacov postaje zapravo ona iskra duše, talenta ili bistrine koji uvek mora da se pokriva ušima, pati, pravda i parazitira na margini. Antićev plavi čuperak, sabijen ispod kape.
Komentari