Prošle zime, sada već tako daleke, zlobnici tvrdiše - ništa od Exita. Rascep u organizaciji festivala nije mirisao na dobro, ali proleće je donelo kakvo-takvo pomirenje i prve potvrđene koncerte. Kako bi nam bilo da nema Exita, ostaje da se zamišlja, a kako nam je ovog leta sa Exitom, pročitajte pre Exita
Exit je svake godine najvažniji muzički događaj u Srbiji. Exit je, ponekad, najvažniji događaj u Srbiji.
Međutim, njegov uticaj na lokalnu publiku je sve manji zbog potenciranja opštih mesta muzičke istorije. Aktuelnosti se zanemaruju iz više mogućih razloga, od kojih je jedan da je u Srbiji neophodno ziherašenje. No, nedovoljan pogled napred i nepoznavanje zaista aktuelnih bendova na globalnoj sceni teško su oprostivi.
Uz insistiranje na Državi Exit, koja će čak imati i svoju monetu tokom festivala, Exit Team bi trebalo da se opredeli, ili bar napravi kakav-takav balans, između tržišno-komercijalnog i alternativnog koncepta festivala.
Danas se u muzičkoj industriji hype češće stvara oko manje komercijalnih bendova, ali čija je komunikativnost na velikom nivou.
Iako je Exit počeo da se bavi i pojedinačnim velikim koncertima neposredno pre festivala (
The Chemical Brotheres i
RHCP) koji su bili potencijalno veliki finansijski udarac, očekuje se da broj posetilaca dostigne kapacitet Petrovaradina od 35.000.
Kako ovako velik festival u okolini postoji samo u Mađarskoj, ne čudi da broj stranih posetilaca raste - na štetu lokalne publike, kojoj Novi Sad nije dovoljno egzotičan, ili joj je line-up nedovoljno zanimljiv.
Da li će ulazak Bugarske i Rumunije u EU njima omogućiti napredak u organizaciji festivala (kao ovogodišnji rumunski B’estival) i možda dovesti do regionalnih saradnji koje bi omogućile veći broj velikih imena u ovom području, ostaje pitanje za bližu budućnost.
O informacijama
Želite da saznate koje su to sve bine iz reklame? Morate da sačekate bar do 15-ak dana pre festivala da biste videli šest, pa osam, pa raspored 12 bina. I tako danas, šest dana do početka Exita 07, znamo za njih 18 - sa obaveštenjem da liste nisu konačne, uz nepotpune satnice.
Procenat prisutnih informacija o grupama/solistima/DJ-evima je između deset, i 20%. Prva satnica okačena je za binu Elektrana, i to 8. juna, da bi zatim usledila i satnica Dance Arenu (koju inače koncipira i organizuje tim iz Engleske).
Od “najvećeg festivala u jugoistočnoj Evropi” očekuje se da mesec dana pre početka ima kompletnu satnicu - ako to može mađarski Sziget skoro tri meseca ranije, pitanje je kako Exit sme sebi da dozvoli da objavi nepotpunu satnicu za Main Stage 3. jula? Ne zna se šta je gore - da se informacije poseduju a ne objavljuju, ili da ih nema ni nedelju dana pre festivala.
Ko će svirati u petak, pre Cansei De Ser Sexy i Beastie Boysa?
Ko će svirati u nedelju, posle Van Gogh a pre Audio Bullys? Da li su to možda novi Exitovi koncerti iznenađenja?
Sve ove vesti, satnice i opisi muzičara ostavili su posetioce bez i jednog komentara...
Pri redovnom praćenju Exitovog sajta u poslednjih par nedelja pred festival, saznajemo više vesti o RHCP na Tuborg Green Festu i Filmskom festivalu Srbije, nego o samom Exitu. Šefovi najvećeg srpskog festivala trebalo bi da razdvoje svoje festivalsko i ino delovanje - bar za sajt, ako ne i kao firma.
O zvezdama
Jedine prave zvezde ovogodišnjeg Exita su Beastie Boys i Wu-Tang Clan.
Beastie Boys sa aktuelnim albumom (doduše instrumentalnim) i pravom festivalskom turnejom, dočekuju se željno pa iako opet kasne koju godinu - ne može se reći da ih je vreme pregazilo. Exit ima nesrećnu tradiciju da vadi naftalinske bendove i muzičare iz raznih hodnika, ali publika je takva da joj to ne smeta (Billy Idol s najvećom posetom prošlog Exita), ali ove godine takvih eksperimenata skoro da nema.
Wu-Tang Clan, mada opasniji i koncertno nesigurniji headliner, prezahvalnoj hip-hop publici bi trebalo da ispuni sve želje.
Snoop Dogg, koji se zbog iznenada ukazane prilike za bolje plaćen nastup negde na Bliskom istoku nije pojavio u Zagrebu (kao ni Nas pre njega), na turneji je po evropskim državama u koje mu (još) nije zabranjen ulaz.
Ako se setimo prošlogodišnjeg bukinga
Kelis, ovo je potencijalno vrlo veliki novac uložen u prazno. No, ukoliko Snoop bude dobar i pojavi se, moguće je i ludilo kakvo Main Stage još nije video.
Rizičan je i potez angažovanja Lauryn Hill, koja se nakon definitivnog razlaza s Fugees nakon pokušaja ponovnog okupljanja vratila solo karijeri i turneji koja je imala dosta loš start - pre nekoliko dana u Oklendu nastupila pred 1.000 ljudi, pala na pod i mrmljala hitove uz 13-člani bend koji nije bio uvežban.
Sa jednom novom pesmom i starim hitovima, što svojim a što Fugees, pitanje je koliko će uspeti da animira publiku. Ali za Exit je dobro da dolazi nakon četiri koncerta u Engleskoj, a tu bi sve trebalo da funkcioniše.
O novim i starim zvezdama
Robert Plant je dobar primer kako treba da se razmišlja o starijoj generaciji, ali nikako ne bi smelo da to bude jedina električna gitara pored
Van Goghove.
The Prodigy su loš primer isiljenog već viđenog (i to dva puta) greatest hits otaljavanja koje će ipak uzbuditi mase.
CSS su jedino pravo novo ime ove godine i jedini kakav-takav industrijski hype. Sama činjenica da etiketa Sub Pop prvi put ima posla sa Exitom je dobar pravac, ali kako su CSS samo egzotični brazilski odgovor na Peaches, ne predstavljaju pravi primer Sub Pop bendova.
Što se tiče velikih dance koncerata,
Basement Jaxx su jedini koji bi mogli da izađu kao pobednici nad tolikom publikom, ali teško da Main Stage zaslužuju i Audio Bullys i Groove Armada.
Ovoliki procenat velikih dance actova deluje prevelik, pogotovo ako znamo da Main Stage u dva posle ponoći postaje veliki drum’n’bass / breakbeat DJ pult sa tek stotinama vernih fanova u publici.
Izostanak mlađih i aktuelnih (dodajte pridev po želji) rock bendova je nešto što Exit izbacuje iz svake konkurencije sa okolnim evropskim festivalima, i to je opasan i štetan trend. Treba sabrati sve DJ-eve i koncerte, pa utvrditi koliko je Exit zapravo festival DJ-eva.
Da li je u pitanju jaka konkurencija evropskih festivala, nespremnost lokalnog menadžmenta da na vreme pokušaju da bukiraju nešto zaista vredno ili strah da ne postoji većinska želja publike za nečim zaista novim, a popularnim u Evropi i svetu?
Jedna nagradna anketa na što većem uzorku posetilaca pomogla bi u rešenju tog rebusa, a Exit bi mogao da ostavi godinu dana unapred ponudu za glasanja za bendove koji bi nastupali na festivalu (a za koje se zna da bi potencijalno nastupili u Srbiji), ali i da posetioci mogu da navedu svoje liste.
To je, inače, česta praksa koju je ove godine usvojio i Sziget, a jedan od ovogodišnjih ATP festivala (All Tomorrow's Parties, uglavnom se održavaju na engleskoj obali) posvećen je muzičkom izboru posetilaca.
O jednoj i dalje neispunjenoj želji
Jedan od bendova o kojima se priča već skoro pet godina i pravi je festivalski bum su
LCD Soundsystem. Potpisnik teksta pouzdano zna da je bend u vreme Exita imao slobodne datume; kada je šefovima Exita to sugerisao, odgovorenu mu je da “LCD mogu samo 12-og, a nama je tad malo gužva”.
O ostalim imenima i binama
Festival čine Imena. Kada vidite flajer za neki muzički festival, pred vama su samo imena, od najvećih do najmanjih, sa najviše srednjih.
Exit ima skoro 10 potencijalno velikih, ali se za jedva polovinu može reći da su zaista aktuelni da bi bili velikih slova, pa bi sasvim fino prošli kao srednji.
Ako zanemarimo Main Stage i Dance Arenu, srednjih imena jedva da ima negde, a tu bi, opet nešto manjim slovima, bili engleski Magoo (Future Shock), nemački Dyke s bivšim članom
Kraftwerka Wolfgangom Flurom, pa i američki internacionalni dee jay gigolo Mount Sims (Fusion Stage).
Blizak njemu je i Terrence Fixmer na Elektrani, i pored Satyricon kao realnih zvezda na Explosive bini, i to bi otprilike bilo to (zasad?).
Exit će ove godine posetiti i švedski Meshuggah, jedan od najatraktivnijih gitarskih bendova današnjice, koji su imali više nego zapažene nastupe na Ozzfestu, Roskildeu i mnogim drugim velikim manifestacijama, a u Americi su pravi kult.
Prosečnom ali i natprosečnom konzumentu muzike ove godine ova imena vrlo malo znače, pogotovo ako imamo u vidu da su na Fusionu svirali
The Rakes,
Caribou i Sage Francis, recimo.
Ostala imena bila bi ispisana maleckim slovima, od kojih bi većina bila jedva čitljiva. U tim stotinama domaćih muzičara/bendova ogroman je broj onih koji kao da su pretplaćeni na Exitove male bine i samo prelaze sa jedne na drugu, i time doprinose sveopštem stagniranju domaće scene.
No, ne treba zaboraviti da će ove godine nastupati i više desetina domaćih ali i inostranih demo/neafirmisanih bendova, koji bi trebalo da su potencijalno zanimljiviji ali i rizičniji za potrošiti dragoceno festivalsko vreme.
Neke manje bine (Latino Be Positive, Chill Café Del Danube) zauzeli su DJ-evi koji će puštati muziku svakog dana, i pravi je skandal ne pozivati iskusne radijske i klupske DJ-eve Beograda i time proširiti muzički spektar festivala.
O publici
Muzička koncepcija festivala, nažalost, ostala je potpuno neusaglašena s kapacitetom i donekle obavezom Exita. Uvek prisutnih 35.000 ljudi, ili bar neke od njih, Exit bi morao da edukuje, a ne da im (neuspešno) podilazi.
Potrebno je pratiti realne trendove, i baviti se njima u skladu s mogućnostima.
Ove godine Exit nudi premalo u odnosu na najbliži Sziget, pogotovo na manjim binama, ali je i insistiranje na DJ-evima posle 02:00 h velika misterija i nelogičnost - ukoliko je tvrđava zaista takva da ne može da izdrži toliki odliv ljudi ako na glavnoj bini nema programa, zašto se ne organizuju koncerti manjih/jeftinijih bendova?
Publiku, ili bar njen veći deo, kao da ovo ne interesuje, ili je odavno pristala na Exit, ko god svirao. Najveća zvezda festivala ispada Petrovaradinska tvrđava, koja je, pored egzotičnosti Balkana, najveći adut Exita. Upravo zbog bitisanja na tvrđavi Exit je poseban i (i dalje) preporučivan, ali pitanje je koliko još dugo tvrđava može da povlači festivalski hype.
Komentari