Dva odlična koncerta, hard core gostoprimstvo i optimizam u vazduhu – rezime su gostovanja Popečitelja i Repetitora u Vranju, i dan ranije Repetitora u Nišu s grupom Silver.Kerosene.Rain
Predistorija počinje u decembru prošle godine, kada su Repetitor i Popečitelji imali svoj prvi zajednički nastup u glavnom gradu Makedonije u okviru kulturne razmene SKC-a iz Beograda i MKC-a (Mladinski kulturen centar) iz Skoplja. Koncertu je prisustvovalo i nekoliko ljudi iz obližnjeg Vranja, koji su došli da provere ko su zapravo ti Repetitori i da li su istinite priče o eksplozivnim funk-folk nastupima Popečitelja.
Ubeđeni, sasvim su logično i trezveno odlučili da i oni u svom gradu prvom prilikom organizuju koncert ove dve grupe. Okolnosti i ozbiljno planiranje učinili su da datum bude 5. maj. U međuvremenu, saznavši da Repetitori kreću put juga, ekipa posvećenika iz Niša okupljena oko grupa Silver.Kerosene.Rain i Nahty, dan ranije se jednostavno – našla u dometu. Koncert u klubu Feedback bio je neminovan. Popboks, koji je pomogao ovo gostovanje, bio je logičan začin.
S Beogradske autobuske stanice, puni elana – put juga.
Negde posle šest popodne stižemo u tmurnim oblacima prekriven Niš. Posle kratkog upoznavanja s našim domaćinom Markom – članom benda Silver.Kerosene.Rain – ekipa se zbog brojnosti deli na dva dela. Bubnjarka Repetitora Milena i ja nastavljamo put s Markovim bratom u najkomfornijem automobilu svih vremena – mercedesu 240D (pored dijane, omiljenom vozilu etničkih Roma), usput svraćajući po Makija, još jednog člana Srebrnih Kerozinskih Kiša.
Grad koji posmatram iz automobila manje je sluđen, arhitektonski prilično drugačiji, ali i očigledno tranziciono veći gubitnik i siromašniji od Beograda.
Vreme do tonske probe provodimo razgovarajući o – domaćoj sceni (uz opasnu domaću rakiju, logično, teška je tema), Sonic Youthu, poslednjem koncertu Jarbola u Beogradu na koji je Marko došao autostopom iz Niša, a malo se i zasviralo u jednom trenutku.
Koncert debelo kasni, prošla je ponoć, ja sam se već malo unervozio jer probijamo zakazano vreme polaska u Vranje – sa našom domaćicom Suzanom Tasić se dogovaram da nas ipak ne čeka i da ćemo je probuditi kad stignemo. Moj stari prijatelj, koji nas vozi dalje na jug, opušteniji je od mene, a i kreće koncert, i brzo sve zaboravljam.
Silver.Kerosene.Rain sa svojim viđenjem alternativnog rocka bili su prijatno iznenađenje: ubedljivi gitarski rifovi koji su povremeno odlazili u noise i interesantne dinamičke promene, s pesmama na srpskom, uz dodatni rad i korekcije (posebno u domenu inventivnijeg pevanja), mogu ovu grupu da učine bitnom snagom domaćeg rokenrola.
Feedback je pred nastup Repetitora bio već lepo popunjen; oko 2/3 kapaciteta (200 duša) činila je dobro raspoložena publika koja je s nestrpljenjem čekala mladu bg. trojku. Već posle prve pesme shvatio sam da prisustvujem njihovom najgaražnijem izdanju do tada: masivne bas deonice, teški rifovi i tutnjajući ritam odbijali su se o zidove skučenog prostora i krajnje odredište nalazili u znojavoj publici ispred bine. Energija Repetitora ovog puta nije iznenadila auditorijum: Niš je veliki grad koji ima dovoljno publike za moderan r'n'r kakav oni sviraju.
Feedback je definitivno tip kluba i koncertnog prostora koji nedostaje Beogradu: funkcionalno uređen (na zidovima uramljeni posteri White Stripes, The Jam, Outkast, Jon Spencer Blues Explosion), optimalan kapacitet, dobar DJ izbor pre i posle koncerta (prva pesma posle svirke bila je remix Standing In the Way Of Control aktuelnih The Gossip). I na kraju, ali ne i najmanje bitno, ljubazno osoblje i vlasnik koji pušta dobru muziku.
Dalje na jug krećemo oko pola tri iza ponoći, prethodno se izgrlivši s gostoprimljivom niškom ekipom. Posle hrabrog proboja kroz neviđeno gustu maglu u Grdeličkoj klisuri, stižemo u uspavano Vranje, presrećni što ćemo uskoro upoznati Suzanine udobne krevete.
Iza organizacije koncerta u Vranju stoji grupa devojaka okupljena oko (nevladine) organizacije Generator: Suzana, Gordana i simpatična Francuskinja Mathilde, koje su se veoma ozbiljno prihvatile posla: gostovanja na RTV stanicama već od ranog jutra, radijske reklame, najave koncerta u štampi, centar grada vidno izlepljen plakatima za koncert, i čini mi se najbitnije – stvaranje hajpa.
Bez obzira na sve, naši domaćini nisu bili sigurni u kolikoj meri će događaj uspeti. Rock koncerti se u Vranju održavaju veoma retko, a kulturno-društveno-politička klima prilično podseća na devedesete. Tako su se organizatori u devet, kada je koncert formalno bio zakazan, već našli na ivici panike, jer je u sali Omladinskog kulturnog centra bilo – dvoje ljudi. Ipak, publika je uskoro počela da pristiže, a s nešto manje od sata zakašnjenja Repetitori su počeli svoj nastup.
Nervoza, umor i problemi s tonom (na početku i tokom koncerta) posle pucanja žice na gitari u toku prve pesme transformisali su se u neverovatnu energiju i agresivnost. Publika je bila prosto iznenađena soničnom bukom koju su na bini proizvodili dve devojčice i dečak. Dakle, posle najgaražnijih Repetitora u Nišu – najagresivniji Repetitori u Vranju.
Prostrana bina omogućila je značajno više prostora, tako da su se basistkinja Ana-Marija i gitarista i pevač Boris potpuno predali muzici. Milena je zbog prirode instrumenta "samo" dovodila bubjeve na ivicu životne egzistencije veoma energičnim i scenski upečatljivim sviranjem. A onda je, dve pesme pre kraja nastupa, usledilo iznenađenje: Boris je skinuo košulju i ostao u beloj majici na kojoj je crnim slovima pisalo „Pahomija u zatvor“. U publici niko nije ostao namršten.
Posle koncerta nekoliko ljudi je čestitalo Borisu i slikalo se s njim zbog majice, a čak je i bez nje ostao razmenivši je s nekim. Nekoliko devojčica ušlo je u backstage kako bi se upoznale sa ženskim delom benda, prilazili su novinari...
Ako su Repetitori inicirali neku vrstu mini-katarze, onda su je Popečitelji sproveli u delo. Autentičan balkanski funk-rock mix s primesama folka očekivano je malo bolje legao domaćoj publici, koja je, u početku uzdržano, a sada već u znatno većem broju pravila društvo veseloj ekipi ispred bine (Repetitori, organizatori i moja malenkost).
Oko 250 ljudi uživalo je u uzbudljivom koncertnom dokazu da je neko na ovim prostorima još u stanju da lokalnim motivom na pravi način obogati originalni rock idiom.
Reakcije prisutnih posle koncerta iznenadile su i organizatore, čak su išle toliko daleko da je događaj ocenjen kao najbolji rock koncert ikada održan u Vranju?!
Sutradan smo uzbudljivo veče rezimirali uz odličnu klopu restorana Haremluk – u zgradi davnašnjeg harema lokalnog paše koju je kompanija Simpo adaptirala u lep restoran. Ručali smo u jednoj od soba u kojoj su spavale pašine žene, a pili kafu u centralnoj prostoriji u kojoj je očigledno nekad bio ogroman kanabe, a sada udobna garnitura iz više delova. Turci su znali kako da spoje posao i zadovoljstvo: upravna zgrada pašaluka bila je 20 metara udaljena od harema, a paša je imao most koji ih je spajao...
Vratili smo se iste večeri noćnim autobusom, uz neverovatno nevreme koje nas je progonilo gotovo celim putem do prestonice. Da sam zlonameran i da nisam ateista, pomislio bih da je to zbog Pahomija.
Sutradan, posle buđenja, konstatujem da nisam siguran da li sam se vratio s puta – pritajena euforija u glavi još traje. U nešto sam, ipak, siguran -
Gvozdena metla počistila je sve dnevne brige, a
Pukotine u mislima su nestale.
(Ostatak fotografija možete pogledati u
Galeriji)
Komentari
-
Marko (gost)
| 26.12.2008. 19.49.48
Sjajne grupe!Voleo bih negde da nadjem nihovu muziku,pa ako neko moze da mi pomogne...Hvala!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.