Godine živih mrtvaca

Ovo je film koji je Miša Radivojević očigledno morao da snimi. Film u kome postoji bolno velika doza istine i iskrenosti. I upravo zato ni meni ne preostaje ništa drugo nego da budem brutalno iskren, i da s gorčinom konstatujem da pravog filma ovde zapravo ni nema. Samo krik bola razasut po filmskoj traci

Miloš Cvetković

Ocena:
3

scenario: Miloš Radivojević
uloge: Svetozar Cvetković, Ljuba Tadić, Anita Mančić, Tihomir Stanić, Svetislav Goncić, Ana Franić, Đorđe Teodosić
producenti: Svetozar Cvetković, Kornelije Kovač, Zora Martinović, Nemanja Petrović, Miloš Radivojević, Radoslav Vladić, Dragoljub Vojnov
žanr: drama
trajanje: 134 min.
proizvodnja: Srbija i Crna Gora, 2004.
premijera: 2. mart 2005.

Miša Radivojević je posle deset godina pauze snimio novi film. Buđenje iz mrtvih govori o zlokobnom kanceru minulih godina koji još uvek izjeda ovo naše društvo, sukobu očeva i sinova koji se poput virusa prenosi kroz generacije, svemu onom bolnom i/ili bolesnom što bi mnogi radije gurnuli pod tepih... Nažalost, taj manifest se rasplinjava na platnu, potpuno trivijalizovan time što film nalikuje na čoveka koji šeta Knez Mihajlovom i priča sam sa sobom, a povremeno zaurla nekom prolazniku u lice. Ovde ne želim da budem zlonameran. Namera autora potpuno je legitimna i više nego opravdana, ali sama po sebi ne može biti dovoljna. Besomučni pokušaji eksperimentisanja s formom tako na kraju dovode do potpune razgradnje svega u filmu i filma samog.

Buđenje iz mrtvih je zato sjajan primer antiteze filma kao medija: manjak priče u smislu nepostojanja bilo kakvog koherentnog zapleta. Rasplet (čega?) koji iskače iz ostatka filma kao celina za sebe, nepovezan sa onim što mu prethodi. Montaža uz neprestano insistiranje na fade-out / fade-in prelazima, čak i unutar scena samih. Frustrirajuće fragmentarna struktura za koju ne postoji opravdanje. Dijalozi koji možda mogu da funkcionišu na papiru i jedino na papiru. Dijalozi koji i nisu to već isprovocirani monolozi pa sam na momente imao utisak da gledam monodramu. Umrtvljenost bilo kakvog dešavanja u kadru do te mere da sam mogao da sklopim oči i pretvaram se da slušam radio dramu. Gluma, inače odličnih glumaca, koja simulira nekakav teatar. Nasilno oživljavanje umrtvljenih kadrova rediteljskim zahvatima koji se mogu oprostiti jedino u studentskom filmu. Likovi koji su nepodnošljivo antipatični i odbojni uključujući tu i glavnog junaka. Likovi koji su tek otelotvorene metafore, i ništa više. Samodovoljni fatalizam koji mi se smu čio nakon pola sata . Nemogućnost filma da izazove bilo kakvu emociju osim jedne jedine. Jedna jedina emocija koju film izaziva: gađenje, ali ne onim što se u filmu (ne) dešava nego filmom samim.

Činjenica da akteri u ovom filmu doslovno: seru, pišaju, povraćaju, krvare, i još je samo nedostajalo da neko izdrka u kameru. Činjenica druga da je sve ovo prethodno uglavnom puka ogoljenost van svakog konteksta. Ukucavanje poruke u glavu izmučenog gledaoca. Nekomunikativnost filma koja se graniči sa autizmom, što je u jezivom kontrastu sa potpuno jasnom namerom autora šta želi da kaže.

Buđenje iz mrtvih je film koji je Miša Radivojević očigledno morao da snimi. Film u kome postoji bolno velika doza istine i iskrenosti. I upravo zato ni meni ne preostaje ništa drugo nego da budem brutalno iskren, i da s gorčinom konstatujem da pravog filma ovde zapravo ni nema. Samo krik bola razasut po filmskoj traci.

Komentari

Mladen Talanga (gost) | 04.10.2009. 17.54.43

Moje poštovanje ! Nisam baš siguran u sve ovo što govorite.
čarapica (gost) | 25.05.2011. 05.59.53

Gluma iako teatralna odgovara formi filma (iako on i nije pravi film)... ako ništa, vredi što su ti “monolozi“ zabeleženi na filmskoj traci - mislim Ljuba Tadić... Ostale konstatacije podržavam. Takođe i za emociju, pa ako je rediteljeva namera bila da kod gledaoca izazove gađenje, u tome je uspeo i za to mu čestitamo. Ideja o čoveku koji „izlazi iz groba i ulazi u vlastiti život“ bi mislim trebala da opstane i da se još neki reditelj pozabavi tim konceptom...ako već nije. Ne verujem da su svi gledaoci bili izmučeni filmom, možda se neko i poistovetio..:)

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike