scenario: Larry Stuckey
uloge: Robert De Niro, Dustin Hofman, Ben Stiller, Barbra Streisand, Blythe Danner, Teri Polo
producenti: Robert De Niro, Jon Poll, Jay Roach
žanr: komedija
trajanje: 115 min.
proizvodnja: SAD, 2004.
svetska premijera: 22. decembar 2004.
zvanični web:
http://www.meetthefockers.com
fotografije:
IMDB
trejleri:
Yahoo
muzika iz filma:
Amazon
Upoznajte roditelje, na najboljem putu da postane najgledaniji comedy sequel u istoriji, neodoljivo podseća na Žikinu dinastiju, srpsku trakavicu koja je u bivšoj Jugoslaviji svojevremeno mlatila pare na istoj doskočici: out of touch roditelji - posustale ali samoverene glumačke karikature (D.B.Gidra ili R.De Niro) - u konfliktu sa decom koja su im sličnija nego što bi to i jedna i druga strana htela priznati.
Takav humor može da bude aktuelan ali je uvek banalan i depresivno nedostatan. Komedija u kojoj se jedan fazon (recimo, prezime Focker ili pas u klozet šolji) reciklira do iznemoglosti smeh zapravo traži u depresiji, što možda i nije posve idiotska ideja. Otuda valjda toliko dolara u džepovima De Nira i Bena Stillera (koji je s vremenom postao nesnosni marketinški genije, na isti način na koji je Bushow šef Carl Rowe, nesnosni politički genije – fiskalni cinizam sa fašistoidnom disciplinom).
Upoznajte roditelje, film mada tanjušno napisan (svaka epizoda serije
Svi vole Rejmonda je za ovu bedastoću nedostižan standard), “radi”, međutim, na energiji Dustin Hoffmana i Barbare Streisend, čija je komična improvizacija nadahnuta veoma inspirativom idejom o pravljenju gomile novca u trenutku kada su im karijere na
auto driveu (Hoffman) ili praktično nepostojeće (Streisand). Treći deo već je u pripremi, sa, savršeno preciznim radnim naslovom:
Mother Focker. Tako malo smeha za tako puno dolara.
Da ne mora biti tako – mada u Hoivudu najčešće jeste – demonstriraju Steven Soderbergh, George Clooney, Brad Pitt i ostatak ekipe iz
Ocean's Twelve. Film je potpuni, razbarušeni ali neodoljivi haos. Sodeberghov
jazzy, sinkopirani stil je konačno prestao biti hinjena imperfekcija u potrazi za istinom (
Do kraja,
Ocean's Eleven). Ovaj film zaista ima fluidnost džez improvizacije i šmekerski,
devil may care gard. Priče zapravo i nema, sve je u hemiji, organskoj “uštimanoj raštimanosti” i frajerskom šarmu koji je možda sam sebi svrha (a zašto ne bi bio?) ali od koga nema odbrane. Sinatra bi bio ponosan!
Komentari