VETAR KOJI NJIŠE JEČAM (The Wind that Shakes the Barley) – Ken Loach
Surovost slike
U svom novom filmu, Vetar koji njiše ječam, Ken Loach se vraća temi izneverene revolucije, kojom se bavio u filmu Zemlja i sloboda, ne propuštajući da, svojim realističkim tretmanom malih, ekonomski skrajnutih ljudi, autentično oslika severnoirsku provinciju koja Michaela Collinsa i potpisivanje britansko-irskog mirovnog sporazuma gleda u filmskom žurnalu
Scenario: Paul Laverty
Uloge: Cillian Murphy, Padraic Delaney, Liam Cunningham, Gerard Kearney, William Ruane, Roger Allam, Orla Fitzgerald, Laurence Barry
Žanr: drama/ratni
Trajanje: 127 min.
Proizvodnja: 2006
Zvanični web: http://www.thewindthatshakesthebarley.co.uk/
Od dugogodišnje istorije irske borbe za nezavisnost, Loach se opredeljuje za kratak, prelomni period sa početka 20-ih godina XX veka, trenutak kada potpisivanje mirovnog sporazuma sa Britancima dovodi do građanskog rata između Iraca pristalica na politički kompromis i radikalne struje boraca za nezavisnost. Priča pre i posle sporazuma, deluje kao diptih: dok prvim delom filma dominira gerilska akcija u surovom irskom pejzažu, drugi prelazi u gotovo sartrovsku dramu idejnog sukobljavanja junaka.
Film počinje utakmicom u kojoj junake upoznajemo kao grupu, a prvi uzbuđujući momenat i okidač za pobunu protiv britanskih trupa, upravo je kazna zbog kršenja zabrane javnih okupljanja. Iako radnja brzo odmiče, pojedinačne (porodične) odnose između aktera saznajemo tek usputno, čime se, sa jedne strane, stiče utisak urgentnosti i haotičnosti rata koji se zahuktava, a sa druge, redukuje melodrama u korist rekonstrukcije događaja. Priča o mladom lekaru koji odustaje od svog plana da ode u London i gradi karijeru, odlučivši da se pridruži IRA-i, čvrsto je užlebljena u hroničarski stil pripovedanja. Otuda dobar deo zasluge za dramsku snagu svake od scena nose glumci koji su svoje likove najpre morali da učine fizički prisutnim i uverljivim, bez mnogo prostora za greške.
Ipak, ono što steže grlo od prvog do poslednjeg kadra filma nije tema, niti konkretan sadržaj scena (nigde se ne insistira na grafičkom prikazu nasilja, uostalom, istog na pretek ima i u većini filmova koji ne izazivaju ni približno sličan efekat), već surovost slike. Spram jednolične pozadine kojom preovlađuju zelena i braon boja irskog pejzaža, junaci, često slikani kao grupa, odeveni u gotovo istu odeću, uhvaćeni s leđa, tako da im neprestano gledate potiljke ispod istih kačketa, gole vratove, mršava ramena sapeta sakoima, proizvode kod gledaoca konstantan i jak utisak ranjivosti ljudi na slikama. Kao u dokumentarnim prilozima i na starim fotografijama čiji akteri nisu znali da će biti predmet istorijske arhive ili analize konteksta kom su pripadali, vidite kako ljudi nose svoje vreme na plećima, a da toga nisu svesni.
Dok je film Zemlja i sloboda, zbog odabranog istorijskog štiva (španski građanski rat) bio pogodniji za apstrahovanje u pravcu antiratnih i ideja o političkom licemerju u koji biva zarobljen pojedinac dobrovoljac, mogao da zazvuči univerzalnije, film Vetar koji njiše ječam, koji se zapravo bavi sličnom dramom junaka koji upada u mehanizam revolucije na konto solidarnosti i osećaja odgovornosti, da bi ga isti mehanizam sažvakao, mnogi su optužili za antibritansku propagandu. Sačuvaj bože ako umetnik i ima politički stav, mogao bi da naruši sveopštu toleranciju i harmoniju ravnopravnosti i objektivnosti u kojoj srećni ljudi XXI veka žive.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari