Odbijajući da kaže zašto ih ostavi, lagodno kao da se ništa nije dogodilo, Nele se, sa šatro nerazdvojnom ekipom, vraća u autodestruktivno ponašanje generacije X/-Yu/ koja nema nikakvu šemu za odlazak
Scenario: Milena Marković
Uloge: Nele (
Uliks Fehmiu), Saša (
Nada Sargin), Bure (
Ljubomir Bandović), majka (
Danica Ristovski), Mare (
Nebojša Glogovac), Maja (
Ana Marković), Ceca (
Radmila Tomović), Sima (
Miloš Vlalukin), otac (
Lazar Ristovski)
Žanr: drama
Trajanje: 84 minuta
Proizvodnja: Zillion Film, Srbija, 2006.
Još jedna priča o tome da je „otiš’o svak ko valja“. Okej, Nele se iskobeljao iz balkanskog meteža - povlašćeni položaj osobe kojoj takve situacije nisu deo strejterske svakodnevice dopušta da, nakon 12 godina, neopterećeno uroni u anahronu stvarnost nekadašnjih ortaka koji i dalje prorađuju teenage kicks.
Odbijajući da kaže zašto ih ostavi, lagodno kao da se ništa nije dogodilo, Nele se, sa šatro nerazdvojnom ekipom, vraća u autodestruktivno ponašanje generacije X(-Yu) koja nema nikakvu šemu za odlazak. Njegova bivša (tough čeljade koje od jutra do sutra cirka žestinu) inspiriše ga na niz nepromišljenih postupaka – bežanje sa sopstvenog venčanja i sl.
Batrgajući se zajedno u prolongiranom ritualu odrastanja, iznureni od obreda koji nikako da se završi, drugari iz blokova iživljavaju se međusobno, a kad se tenzije reše, padnu jedni drugima u naručje jer „ko se psuje – taj se voli“?! Nasilni su, pre svega, prema sebi jer se, na pragu četrdesete, još uvek bave preispitivanjem sopstvenih granica, analgetički gušeći ambivalentna osećanja rakijom i heroinom. Naizgled van bilo kakvog konteksta, niti Nele priča da li je „mučno i tužno u širokom svijetu“, niti ostali artikulišu svoj bes o okolnostima zbog kojih su njihovi životi tako ruinirani.
Pomoću slatkogorkog užitka u adolescentskoj čežnji za (emocionalno i/ili geografski) nedostupnom osobom miniraju sopstvene odluke koje iole podsećaju na prihvatanje odgovornosti. Nestašne Ceca i Saša oduševljene su šansom da cinično likuju nad ispaljenom nevestom. Treštena neuračunljivost koristi se kao strategija protiv vezivanja za bilo koga: nedostaje lik koji bi (kao Amerikanka Stamena u filmu
Bolje od bekstva) odbio da bude bolećiv prema sličnim kukavičkim relapsusima.
Naslućuje se kako sukob generacija tinja ispod površine, ali umesto da se uhvate u koštac sa pravilima koja roditelji diktiraju, Nele i družina odlučuju se za regresiju. Brutalno se nadmeću, zarobljeni unutar začaranog kruga: nije Saša toliko neodoljiva koliko je dvojici ortaka stalo da dokažu ko je bolji. Ceca takođe priznaje da je njen izbor pogrešan – opet: svesno biranje čežnje prema nedostupnom.
Ako je, na kraju krajeva, ovim surovim prijateljima sasvim svejedno šta će sutra biti, ako Saša, nepromenjena, nastavlja da svojim punk ponašanjem prkosi tata-doktoru, dok Nele ostaje jednako ravnodušan, pa bolje da nije ni dolazio, zašto bi uopšte gledaocu trebalo da bude važno kakav će biti ishod? Publika, ipak, donekle priželjkuje da bude prijatno nasamarena, kontra von Trierovoj težnji da, putem pravila
Zaveta čednosti, ispravi sve nepravde koje nanose „dekadentni reditelji čiji je cilj da nasamare gledaoce“.
Komentari