Volimo da koristimo čudne instrumente: 15 raznih frulica, stare škriputave orgulje, polomljene sintisajzere, takve stvari... Trudimo se da kreiramo zvuk koji će ljudi primetiti, bez obzira na to da li će im se svideti
Letcher je britanski bend čiji je naziv zapravo prezime njegove kreativne osovine, čoveka koji od albuma do albuma sa svojim prijateljima stvara nenametljivu, sofisticiranu i melanholičnu gitarsku muziku. Sviraće ove godine na Exitu (subota, Future Shock Stage), a
Popboks je imao zadovoljstvo da napravi kratak intervju sa Chrisom, koji nam pričao o Pavementu, Billyju Idolu i problemima sa srpskom vizom...
POPBOKS: Da li bi mogao nešto više da kažeš našim čitaocima o svojoj grupi?
Chris: Mi smo petočlani bend iz Londona. Dva člana su poreklom iz Južnoafričke Republike, a ostatak iz Engleske. Pesme uglavnom pišem ja, nekada na gitari, nekada na klaviru. Takođe komponujem i filmsku muziku – trenutno radim muziku za film My Black Little Heart producentske kuće Zentropa Film (vlasništvo Larsa von Triera – op.a.), koji bi trebalo da se pojavi u toku ove godine. Zaista se trudimo da pravimo muziku koja ne zvuči kao nešto poznato. Volimo da koristimo čudne instrumente: 15 raznih frulica, stare škriputave orgulje, polomljene sintisajzere, takve stvari... Trudimo se da kreiramo zvuk koji će ljudi primetiti, bez obzira na to da li će im se svideti. Tekstovi su važni – moraju biti snažni.
Kada je zapravo sve počelo, kada si prvi put zasvirao?
Kao grupa postojimo oko godinu dana. Uglavnom sviramo po indie klubovima u Londonu, a trenutno radimo i na novom albumu koji bi trebalo da se pojavi kasnije u toku godine za izdavačku kuću Sheer Sound. Imaćemo dobru distribuciju po Evropi, Americi Velikoj Britaniji, Kanadi, Južnoafričkoj Republici... Ja sam inače počeo da sviram klavir kada sam bio jako mali. Kažem da sam svirao – to je više bilo lupanje po instrumentu.
Šta misliš o grupama Turin Brakes i Engineers?
Volim
Turin Brakes. Gledao sam ih jednom u Londonu. Fantastična energija. Mogu da se identifikujem s tim. Takođe, volim i melanholiju
Engineersa. Da li će i oni nastupati na Exitu? Nadam se. Kada pričamo o izvođačima sa Exita, jedva čekam da vidim
Morrisseya – on je na neki način heroj. Na Billyju Idolu bi takođe trebalo da bude dobro zezanje. Oh, ne! Upravo mi je neko rekao da nastupamo u subotu kad i on – do vraga! Nemamo šanse.
Za kog umetnika bi bio spreman da kažeš da je najviše uticao na tebe kao muzičara?
Hm, uticaji… ne postoji neki određeni muzičar. Trudimo se da imamo neki naš zvuk i da to ne liči na nekog drugog. Svakako postoji dosta ljudi koje slušamo:
Lou Reed,
Sufjan Stevens, pevači/songwriteri uglavnom, volimo i indie gitarske bendove. Znao sam nekada da slušam Pavement u nezdravim količinama. Takođe, dosta slušam savremene klasične kompozitore. Teško je proceniti jačine ovih uticaja u našim pesmama. Inspirišu nas situacije, ljudi, mesta, uspomene. Intenzivna iskustva su generalno pokretači svih interesantnih pesama.
Kako se osećate povodom nastupa na Exitu?
Svi smo veoma uzbuđeni zbog ovog vikenda. Naš basista Andrew je već bio u Beogradu, ali nama ostalima je prvi put. Ne mogu da dočekam. Nadam se samo da će mi srpska policija dati vizu! Još je čekam. Subota uveče će biti jako dobra – planirano baš žestok set. Eksplodiraćemo!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.