Kontekst kao ipak vrhunska magija

Naslov originala: Now You See Me
Scenario: Ed Solomon, Boaz Yakin, Edward Ricourt
Uloge: Mark Ruffalo, Jesse Eisenberg, Isla Fisher, Woody Harrelson, Dave Franco, Morgan Freeman, Melanie Laurent, Michael Caine, Common, Michael J. Kelly
Žanr: triler
Trajanje: 115 minuta
Proizvodnja: SAD, 2013.

Pre osvrta na kakvoću ovog konkretnog filma, nužno je još jednom utrošiti par redaka na podsećanje na važnost konteksta u proceni svakog dela. Jeste, kontekstualizacija počesto ume da bude i tek manje-više vešto prikrivena relativizacija (a svaka relativizacija tek je krinka za apologiju, zar ne?), a katkad ume da bude i dar. Baš kao što je to, recimo, slučaj, sa filmom Velika iluzija.
Naime, dobar deo dosta povoljnog utiska koji ovaj film ostavlja počiva na neveselom kontekstu kada je reč o američkom repertoarskom filmu više produkciono-budžetske klase. Američka kino-ponuda već duže ostaje svedena na osveženei/povampirene/remiksovane franšize i adaptacije stripova i video-igara tek uz poneki izuzetak u vidu filma zasnovnovanog na iole zahtevnijoj polaznoj formuli.

A upravo je to slučaj sa filmom Velika iluzija. Osim što predstavlja kontrargument opšteprihvaćenoj tezi da mađioničari na filmu neizostavno dovode do mršavog učinka na bioskopskim blagajnama i ništa reprezentativnijih dometa po pitanju samog kvaliteta tih dela, Velika iluzija pokazuje da je još uvek moguće napraviti zdrav repertoarski film i mimo gorepomenute matrice. Istina, priča o poteri FBI jurišnika za četvoro misterioznom rukom okupljenih mađioničara i opsenara na koje pada sumnja da pod okriljem svojih predstava i praktično pred nosevima svih progomitelja izvode majstorske pljačke ogromnih razmera ovde je vešto zaodenuta prvenstveno u ruho dinamičnog trilera sa nekoliko nepoznatih.

Istina, negde pri sredini se odustane od razrade i iole suptilnijg definisanja likova, a čini se da sami scenaristi ovu (doduše, uzbudljivu) priču smatraju daleko inteligentnijom nego što je ona to i u najsrećnijem ishodu i mogla da bude, ali na drugoj strani imamo starostavno maštovitu i dinamičnu priču o igri mačke i miša, par šarmantnih likova i dobrih glumačkih kreacija (to se ovde ponajpre odnosi na vazda pouzdanog Woodyja Harrelsona) srećnu udruženu sa produkcionim mogućnostima hollywoodskog novog milenijuma, kao i izvanredno orkestrirane i usnimljene akcione scene (zasluga na tom planu sve sigurnijeg i osobenijeg reitelja Louisa Leterriera, najpoznatijeg po Transporteru, Neverovatnom Halku i Sudaru Titana).

Kad se sve to, a i narečeni kontekst, iole pažljivo izvaga, ipak preovladava dosta povoljan utisak o filmu skrojenom po bioskopskoj meri, a po mustri od koje je, iz ovih ili onih razloga, a svakako nažalost, većina hollywoodskih pregalaca i moćnika digla ruke