Nizašta

(besplatan download)


I na početku ovog prikaza malo, čini se, neizbežnog kuluka oko terminologije; naime, ova beogradska družba za ovaj, rani deo svoje karijere odabrali je u nas (po pitanju značenja) potpunu devastiranu odrednicu 'pop', mada, uzimajući u obzir posnažan gitarski melanž koji označava gotovo sve pesme na ovom izdanju, baš kao i upadljivu kosinu u odnosu što se danas u Srbiji, iz ovog ili onog razloga, klimavim konsenzusom smatra glavnim tokom, najpribližnija definicija ovde predstavljenog zvuka bi bila ona gostujuće-odomaćena sintagma 'indie rock'.

Sve zasluti na dobro već u prvih desetak minuta ovog izdanja, jer prve tri predočene pesme (Na sve 4, Tok misli, Treći) prilično rečito nagoveste ono za šta su I duhovi u ovom trenutku kadri, istovremeno predstavljhajući diskretnu prethodnicu ponajboljem trenutku čitavog albuma – već sada sigurnom hitu i, lukasovskom terminologijom, ličnoj karti, sjajnoj numeri Prijatan dan u kojoj I duhovi efektno i uz dosta izvođačkog samopuzdanja posvedoče o svojim nemalim autorskim potencijalima.

A naredna numera (Sint1) možda i naznakovitije govori o izvorištu zvuka i pristupa ove skupine; mada se uz podosta sigurnosti može reći da I duhovi dobar deo ovde primenjenog nadahnuća baštine iz novijih poimanja novotalasnog nasleđa, upravo ova pesma ukaže ponajpre na jasnu vezu sa zaostavštinom srpskog alt-roka iz devedesetih godina prošlog veka, definitivno ponajboljeg doba za poklonike i autore takvih nota. Mora se pride naglasiti i to da na opštem nivou, gledano na uzorku albuma u celini, I duhovi o istom trošku pokazuju da su važeće stileme srodnog zvuka iz anglosaksonskog dela planeta već na ovoj tački aproprijirali umešnije i efektnije nego, recimo, istrajni Autopark u svim svojim dosadašnjim diskografskim pokušajima.

Nizašta je vrlo dobar album kome se ima što-šta glasno i zameriti poput povremeno izlišnog afektiranja na planu glavnog vokala, par pesama viška (ukupno ih je dvanaest), neopreznog nizanja isuviše sličnih pesama u drugoj polovini albuma (Oronula, Sve što volim, Meditacija, Zamalo) i/ili simpatiične, ali u naslovu nepotrebno naglašene sprdnje sa Georgievim u inače sasvim dobroj istoimenoj pesmi; ne gubeći to iz vida, ipak može se mirne duše, bez imalo ortačke ostrašćenosti i ničim izazvane bolećivosti spram svega onoga malobrojnog što pruži barem privid ili dva nečega kvalitetnog, ustvrditi da Nizašta poseduje sasvim dovoljno kvaliteta da posluži kao fin zalog za još bolje radove u budućnosti koja nam, kako javljaju upućeniji, ipak sleduje.