To smo mi, momci iz diska...

Scenario: Richard LaGravenese
Uloge: Michael Douglas, Matt Damon, Dan Aykroyd, Rob Lowe, Scott Bakula, Debbie Reynolds, Nicky Katt, Bruce Ramsey, Paul Reiser, Cheyenne Jackson, Boyd Holbrook
Žanr: biografska ekstravaganca
Trajanje: 118 minuta
Proizvodnja: SAD, 2012.

U tom smislu čudi Soderberghovo javno vajkanje kako su zbog (nekim čudom) i dalje škakljive tematike mnogobrojni holivudski studiji odbili ovaj njegov projekat. Razloga za prenemeganja te vrste zbilja nije bilo, budući da je Soderbergh ovo svoje najnovije filmsko čedo sasvim srećno udomio; HBO je prestižna i dalje cenjena adresa, prepoznatljiva po kvalitetnoj i uglavnom ozbiljnoj ponudi, a nakon odgledanog filma nema sumnje da je ostvarenju ovakvog soja najuglednija kablovska kuća na svetu ipak i najprirodniji habitat.

Naime, biografski filmovi generalno prilično slabo prolaze na bioskopskim blagajnama, a uz to priča o poslednjoj velikoj romansi, Liberacija, čuvenog estradnog pijaniste, uz to i izrazito promiskuitetnog homoseksualca, teško da bi uspela da se nametne u ponudi sve bučnijih adaptacija stripova i nastavkovih nastavaka, dok je HBO  u međuuvremenu nanizao nekoliko uspelih visokokalibarskih radova iz biografskog podžanra. Na sve to, Soderbergh svakako nije ime kome bi se neko usudio da vezuje ruku i zavrće onu čuvenu budžetsku slavinu.

I tako, priča o poslednjoj velikoj ljubavi u životu šarenog i lažljivog Liberacija, pijanističkog genija i zabavljačkog superstara po meri Las Vegasa i srodnih adresa, u samo jednoj sedmici stigla je i pred premijernu kansku publiku i pred korisnike ovog kablovskog rudnika televizijskog blaga. Nakon premijere u udarnim termina ovogodišnjeg izdanja fešte u Kanu u roku od tek tri-četiri dana priliku da se uveri u Soderberghovo umeće dobio je i populus spreman da odreši kesu za HBO pakete. Time se u dobroj meri ostvario u nekoliko kratkih navrata delimično sanjani Soderbergov san o istovremenoj distribuciji jednog filma na nekoliko raznorodnih načina.

I mimo te ipak tek tehnikalije i zgodne faktografske fusnote Behind The Candelabra se u kvalitativnom smislu pokazao kao gotovo pa vrhunski rad u okviru podžanra ka kome je bezrezervno težio. U pitanju je odličan biopic, ostvarenje čiji autori sa golemim uspehom razrešavaju staru mozgalicu – kako jednu burnu i nesvakidašnju biografiju dekodoirati i preneti na filmski medij, ispričati je potencijalnoj publici pojmljivim i prihvatljivim jezikom, a pri tom odraziti punoću i jedinstvenost pojave kojoj se film bavi, istovremeno obezbedivši i filmski učinkovit i upečatljiv širi kontekst za polaznu priču. Soderbergh se odlično snalazi sa svim pomenutim nametima, te Behind The Candelabra (film nosi naziv po kitnjastim svećnjacima koji su bili Liberacijev lični pečat i kojima je on ukrašavao svoje ionako uparađene klavire) pokazuje šta je sve moguće kad se združe zanimljiva tema, autorska zrelost, budžetska relaksiranost i precizan fokus.

Po pitanju opšteg pristupa i veštine kojom priči obezbeđuje i širi fon Soderbergh se ovde približava vazda superiornoj britanskoj (BBC) školi biopica na temu života, poduhvata i posrtanja za popularnu kulturi važnih ili ikoničnih pojava. Ipak, uz taj lako prepoznatljiv šnit, Behind the Candelabra ipak ostaje film koji u najznačajnijoj meri oslikava jednu eru u životu matične Amerike, te, mimo svih ostalih kvaliteta, služi i kao ekonomičan i razumljiv dokument o istoriji privatnog u prevratničkoj postvijetnamskoj eri SAD-a.

Velika bi grehota bila ovo delo Soderbergha, definitivno jednog od najznačajniji američkih aktivnih filmskih autora današnjice, predstaviti kao spoj srećnih okolnosti, jer ovo je film u kome sve funkcioniše kako treba – priča je efektno vođena, ukrašena elipsama tačno gde treba, sfere privatnog i šireg društvenog umešno su isprepletane i stoje u pravom odmeru, ni jednog trenutka ne narušavajući pominjani fokus priče o jednoj burnoj ljubavi u nevreme. Uz to, ovo je film koji krasi vrhunska rekonstrukcija hiperhedonističke i hipernacifrane disko ere i prvih dana epidemije AIDS-a i delo koje nas takođe  podseća i na ono što većina već dobro zna (da je Damon vrhunski glumac koji je kadar i da i u ciljano drugima podređenoj ulozi pokaže podosta glumačkog dara i vrhunskog vladanja nijansama) i ono što smo, ne svojom krivicom, u najvećoj meri smetnuli s uma (da je Michael Douglas izvanredna glumačka pojava sposobna da se iz tradicionalne alfamužjačke postavke izbori sa problematičnim likom Liberacija koga nije lako voleti, ali koga se i bez nekog velikog upinjanja moguće razumeti).

Behind The Candelabra je još jedan „samit na vrhu“ – znalački spoj faktografije, filmskog umeća i onoga možda i najznačajnijeg – emocije. Upečatljive emocije koja uspeva da se nametne povrh svih pojašnjenja, kontekstualizacija i tehnikalija, pa još onako po soderberhovski zaumno, a pitko i filmski nadahnuto i nadajnjujuće sročeno.