Bluza tek u tragovima i to samo u naslovnoj numeri, kvalitetnih pesama nedopustivo malo, a Kristali na ovom izdanju, nažalost, nude dovoljno jedino nikada i ničemu korisnog bledila.
(PGP RTS)
Nažalost, epizoda Samo bluz biva na prvom mestu označena jednom ne toliko laskavom odrednicom – odocnelošću. Naime, baš kao što su na nedavnom koncertu u Klubu beogradskog Doma omladine, iz kanda samo njima znanih razloga, počeli sa kašnjenjem od ravno 105 minuta, Kristali su gotovo čitavu deceniju zakasnili sa ovim za većinu nenadanim povratničkim albumom.
Tuce godina u odnosu na prethodni album Kristali predstavljaju novo dugosvirajuće izdanje i, sasvim razumno, a ponajpre imajući u vidu zaostavštinu/minuli rad bivaju opterećeni pitanjem svrhe i motiva ove stvaralačke epizode. I Samo bluz već tu pada, jer jedanaest predočenih pesama ne pruža ni privid odgovara na pitanje zašto ovaj i ovakav album baš sada.
Nažalost (ili srećom), album izneverava svoj naziv – narečenog bluza ima tek i u tek bledim tragovima i proto-zahvatima u naslovnoj u kojoj autori predočavaju i nešto žesta i svoja trenutna političko-ideološka opredeljenja. Veći deo ostatka albuma, pak, ostaje zarobljen na tački odjeka ionako ne preterano zahtevnog tipskog beogradskog (PGP-ovog) pop-rok zvuka poznijeg dela pokojnih osamdeset, i to je najuočljive u (inače, nedopustivo produkciono plitkoj i nedovršenoj) Mesto za nas, odnosno u numerama Ti si ta i Budi slobodna.
Sa druge strane, pak, numera Hvala ti donosi neočekivano sugestivan i ubedljiv vokal Dejana Gvozdena, ali potpuno pada, doduše, poput dobrog dela ovdašnje produkcije, na planu banalnog i saharinski metiljavog teksta dosta nalik Georgijevu i derivatima mu. Uz izuzetak barem dovoljno osobenije završne Ljubav i istina, Kristali poslednju trećinu tako dugo očekivanog povratničkog rada utroše na pesme poput Sanjam te i Reka, koje tek posluže kao ilustracija opšte bezidejnosti i niskokaoričnosti kao teških senki koje natkrijuju i album u celini.
U krajnjem zbiru, sa tek jednom zakruženom i kvalitetnom pesmom (Vreme je), dve barem simpatične (Ostani i Kažeš), Kristali ovde isporuče zbunjujuće malo. Istina, stoji da su se i veći su se vraćali i sa možda manje ponuđenih darova, ali ono što je ovde teško shvatiti i opravdati je sveopšte bledilo pred kojim povratnici tek u par mahova uspeju da uteknu, te se ovakav Samo bluz bez gledanja kroz prste i jalovih relativizacija može podvesti tek pod instant-sintagmu – ljudski loš album.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Bata (gost)
| 29.05.2013. 12.54.54
Baš slab album... Šteta.
-
Pedja (gost)
| 29.05.2013. 13.53.35
Bez Zeljka Markusa Kristali su pola Kristala.
To se vidi, cuje, na ovom albumu.
Zeljko vrati se u jedan od ponajboljih bendova domace scene.
-
bled kopi (gost)
| 30.05.2013. 11.30.08
moraće da potpišu ugovor sa kepom
-
malisa (gost)
| 30.05.2013. 12.14.50
osim par odlicnih power pop momenata (al' bukvalno momenata), album ne poseduje nista od magije koju su kristali nekada imali na pretek. tuzno je da posle toliko godina dobijemo ovako anemicno izdanje. zeljko markus nedostaje i to, rekao bih, pre svega kao autor. na moju veliku zalost ovo je bleda senka nekada sjajnog benda. ps. i nije mi jasna konstatacija recenzenta da je album zakasnio...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.