Učili su da nas da nije pristojno zuriti preko plota, viriti u tuđe dvorište... ali ukoliko bi slepo pratili taj nauk ostali bismo uskraćeni za, recimo, uvid u stanje hrvatskog filma u minuloj godini. Evo kako stvari stoje na uzorku četiri naslova iz susetske ponude 2012. godine.
Ljudožder vegetarijanac - Branko Schmidt
Uloge: Rene Bitorajac, Nataša Janjić, Leon Lučev, Željka Cvitešić, Emir Hadžihafizbegović
Nakon dosta dobrih Metastaza Branko Schmidt nastavlja svoju pobedničku seriju i donosi najbolji hrvatski film iz godine za nama. I dalje je iznenađenje šta je Schmidt ovako dugo čekao da pokaže svoj rediteljski dar, koji se teško dao naslutiti na osnovu tek korektnih početaka iz SFRJ dana, te huškačko-partijsko-državotvornih radova iz ratno-poratnih devedestih. Ljudožder vegeterijanac, ponovo zasnovan na prozi Ive Balenovića, u kvalitativnom smislu ide i par koraka dalje od i ovde voljenih i hvaljenih Metastaza.
Rene Bitorajac, samo uz pomoć perike začuđujuće izmenjene pojave, ovde pokazuje posve drugačiji glumački tonus, odlično izašavši na kraj sa pipavom ulogom suštinski neprijatnog lika – korumpiranog, zlog, beskrupuloznog i amoralnog zagrebačkog ginekologa. Schmidtu i ekipi je potrebno tek osamdeset minuta trajanja da prikažu dobar deo i nama prepoznatljivog trancizionog ludila u podosta varijeteta; Bitorajac uspeva da lik koji tumači predstavi na način koji budi osudu, ali poziva i na elementarno razumevanje za slabog čoveka u surovim okolnostima. Stoga se Ljudožder vegetarijanac preporučuje kao izvanredno uspelo delo na temu viralne mizantropije, a odlično se uklapa u sada već dominantni trend novog balkanskog brutalizma filmskog kova.
Ocena: 8/10
Halimin put - Arsen Anton Ostojić
Uloge: Alma Prica, Olga Pakalović, Mijo Jurišić, Mustafa Nadarević, Izudin Bajrović
Sa druge strane, novi film Arsena Antona Ostojića, kod nas najpoznatijeg po ranijem radu Ta divna splitska noć, dosta toga duguje estetikama i tematskim kanonima iz filmskog vremena koje je ipak prohujalo. Halimin put je predratno-poratna drama smeštena među predstavnike zakrvljenih naciona u Bosni i Hercegovini, a Ostojić je ovde očito ciljao da sačini svoj pandan glasovitom Pakulinom Sofijinom izboru (jedna od ključnih junakinja, zapravo nenamerni generator dobrog dela nesreća u Haliminom putu se i zove Safija/Sofija). Ima se podosta toga pohvaliti ovde (još jedan odličan snimateljski rad Slobodana Trninića, sugestivna gluma Alme Price, kao i nijansirana igra njege koleginice Olge Pakalović, kao i sasvim primerena muzika Mate Matišića), ali ipak ova priča o majci koja godinama nastoji da uđe u trag posmrtnim ostacima sina, dok joj na stoji višekraka porodična tragedija iz mirnodopskih dana na kraju ipak ostavi polovičan utisak, i to na prvom mestu jer i u stilskom i u narativnom i estetskom smislu Ostojić kao ideju-vodilju bira upadljivi arhaizam.
Ocena: 6/10
Sonja i bik - Vlatka Vorkapić
Uloge: Judita Franković, Dušan Bogdan, Dejan Aćimović, Ivo Gregurović, Barbara Prpić
Romantična komedija Sonja i bik debitantkinje Vlatke Vorkapić dobro se drži negde do polovine, nakon čega nastaje upadljiv raspad ovog filmskog mikrosistema. Vorkapićeva u toj prvoj polovini priče o nenadanoj romansi između aktivistkinje za zaštitu životinja i kršnog Hercegovca čija se porodica bavi učešćem u lokalnim borbama bikova dosta vešto postavi osnove priče i stvori zdrav temelj za prikaz jedne romanse proizašle iz nezaobilazne moći privlačenja između oprečnih. Nažalost, druga polovina filma dovodi do opšte pometnje u fokusu priče, te autorka krene da prekasno za priču gomila likove, zaokrete i ciljane poente. Na ruku joj ne ide ni krajnje nesigurna igra Judite Franković u jednoj od naslovnih uloga, baš kao i ne preterano ekonomična minutaža za ovaj soj filma (oko 105 minuta, što je svakako previše za pokušaje na polju rom-coma koji stižu iz ovog dela sveta). Ipak, na kraju nam ostaje u dovoljnoj meri zanimljiv pokušaj i dosta ubedljiva aproprijacija postavke mediteranskih filmskih komedija kakvi su nas nekada znali zabaviti Italijani.
Ocena: 5/10
Lea i Darija - Branko Ivanda
Uloge: Klara Naka, Tamy Zajec, Željka Cvitešić, Linda Begonja, Sebastian Cavazza, Vedran Živolić
Lea i Darija je film koji je izazvao najveću buru na hrvatskoj kulturnoj/filmskoj sceni lane. Ivanda je ovde ispričao priču o zloj sudbini Lee Deutsch, hrvatske Shirley Temple, velike pozorišne zvezde u osvit NDH i Drugog svetskog rata. Ovom temom se u romanu Ruta Tannenbaum bavio i Miljenko Jergović, koji je jedini ustao u odbranu Ivande kome su na dušu stavili malograđansku nonšalanciju i lahorast ton pri bavljenju temom holokausta.
I zaista, premda je nesumnjivo naivno od umetnosti bilo kog roda i ranga očekivati moralnost, zapanjuje Ivandino dobrovoljno slepilo pred korenom zla o kome ovdesam priča. Sudeći po viđenom u ovom njegovom filmu, poglavnik Pavelić i ustaška oligarhija su nenadani gosti iz neke daleke vasione koji su stigli u Zagreb ne bi li napakostili tamošnjem življu koje, opčinjeno gospodštinom i stepovanjem, naprosto bitiše isključivo kako bi pohodilo pozorišta, balove i promenade, a jedini izvor stresa predstavlja odlazak viđenim modistkinjama toga doba. Ivanda je opčinjen rekreacijom ere, te na kraju Lea i Darija biva potpuno amoralno predstavljena priča čiji autor na prvom mestu daje oduška pravljenju nostalgičarski prenaglašenih kitnjastih prizora, pri čemu na nekoj čudnoj ravni stupa u rimu sa daleko superiornijim Montevideom.
Lea i Darija, istina potpuno lišena sentimenta ka ustaštvu, svojom jednodimenzionalnošću, a uprkos produkciono valjanom pakovanju, ipak prvenstveno ostaje dokaz jednog golemog i, reklo bi se, nepopravljivo lošeg ukusa.
Ocena: 3/10
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.