Za početak "Lorens, u svakom slučaju" rečito dokazuje da nada nužno ne mora da bude valuta krajnje varljive vrednosti. Nakon dva primećena i uspešna niskobudžetska ostvarenja Dolan pokazuje da je već sada, na tek trećem stepeniku u svom dugometražnom opusu potpuno kadar za zahtevnije zahvate i više domete. Tako da "Lorens, u svakom slučaju" stiže kao dan jasna potvrda jednog velikog talenta.
Naslov originala: Laurence Anyways
Scenario: Xavier Dolan
Uloge Melvil Poupaud, Suzanne Clement, Nathalie Baye, Monia Chokri, Yves Jacques
Žanr: drama o ličnoj evoluciji
Trajanje: 168 minuta
Proizvodnja: Kanada/Francuska, 2012
Dolan je u ovoj rediteljskoj epizodi uspeo mnogo toga, a na prvom mestu da pokaže spremnost i sigurnu ruku pri stvaranju daleko razmahanije i složenije priče nego što je to bio slučaj u prethodna mu dva filma. Dok je Ubio sam svoju majku bio sasvim očekivano duboko lično intoniran debitantski film omeđen produkcionim neuslovnostima, a Izmišljene ljubavi efektna i šarmantna reakcija na već tada zamiruću tradiciju mumblecore fima sa tla južnog i jedinog suseda Kanade, Lorens, u svakom slučaju predstavlja Dolana kao autora već sada posve zrelog da pred sebe postavlja upadljivo ambicioznije zadatke.
Postupnost koja je, kako se vidi, značajna odrednica karijere Xaviera Dolana jedna je od krunskih odlika i priče, ritma i pripovedačkog postupka unutar ovog najnovijeg mu filma. Lorens, u svakom slučaju tako biva suptilna i slojevita hronika (pomalo odocnele i u dobroj meri iznenađujuće) promene polnog i rodnog identiteta univerzitetskog profesora koji iznenada oseti poriv da postane žena. Glavni junak, u bravurozno iznijasniranom i diskretnom tumačenju Melvila Poupauda, prolazi kroz sve etape te korenite promene, a veći deo tog puta pređe u pratnji verne mu devojke. Mlađani Dolan ovde pokazuje zavidnu dozu mere, strpljenja i mudrosti u vođenju ove priče koja se rasprostire na tri decenije i gotovo tri sata filmskog trajanja.
Ako bismo krenuli put ekonomisanja, mogli bismo ovaj film predstaviti kao spoj prepoznatljivih poetika Pedra Almodovara i Dolanovog zemljaka Roberta LePagea, ali uz ogradu da Dolan, koji ovde sa Almodovarom deli sklonost ka vizuelno bogatom izrazu i naglašenom dizajnu, već sada stupa na tlo ozbiljnih preispitivanja LGBT identiteta čemu slavni Španac uglavnom pristupa uz podosta humora i ironijske distance, dok u ovom filmu, srećom, nema mrtvozbiljnog tona i teatarske estetike koje mahom otežava recepciju filmskih ostvarenja pomenutog LePagea.
Lorens, u svakom slučaju je veliki korak napred, a i, mimo tog konteksta posmatrano, odličan film koji dosta dobrog donosi kompromitovanom queer filmu današnjice, baš kao i što nudi upečatljivu priču o razvoju jednog usložnjenog identiteta i jednog dubokog, ali u biti ipak nedorečenog odnosa, priču koja će, to je sigurno, dugo ostati u pamćenju onih koji joj pristupe sa onim uvek poželjnim otvorenim umom.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
VizanTeen (gost)
| 19.03.2013. 17.52.03
Jednom će i Xavier snimiti dobar film. Jednom, možda.
-
Petrolej (gost)
| 19.03.2013. 18.42.58
Najbolji film u poslednjih... dosta... godina!!!!
-
Green (gost)
| 20.03.2013. 21.29.15
Barem pola sata filma je totalno bespotrebno, inače bi bio kul.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.