Smetaju vam reprize na RTS-u? To je zato što se vaš svetonazor sveden na praćenje Sulejmanovih dogodovština i gotovo je sigurno da će vaša deca, ako to već i nije slučaj, izgledati kao Stoja ili zaštićeni svedok! Dosta sa zakeranjem, znate kako vele – strpljen-spašen!
Priča prva: Tokom utakmice regionalne ABA lige između Crvene zvezde i MZT Skoplja košarkaš crveno-belih Branko Lazić je u želji da spreči da lopta izađe u aut oborio glumca Ivana Bekjareva, koji po običaju utakmice Zvezde prati iz prvog reda.
Priča druga: Tokom prošlogodišnjeg gostovanja na televiziji Pink glumica-pevačica Snežana Savić se požalila kako je tokom jednog nastupa u Loznici „ili tako nekoj selendri“ doživela uvredu – muškarac njenih godina joj je prišao i zamerio je kako je propala, a kako svako veče u Boljem životu izgleda mlado i lepo.
Stoprocentno je sigurno da košarkaš Zvezde nije oborio Bekjareva kako bi sitno napakostio RTS-u, prizemljivši se na glumca koji u ponovno repriziranom Boljem životu tumači lik antipatičnog Stevice Kurčubića i sva je prilika da je Snežana Savić naletela na odvažnog šaljivdžiju, ali dve pomenute crtice zgodan su način da se otpočne priča o sada već krupnom problemu neprestanih repriza Boljeg života (a potom i ostalih serija iz pera nezaustavljivo-neizbežnog Siniše Pavića).
Naime, kako su dokoniji i upućeniji sračunali ovo je osmo, a možda i deseto prikazivanje čuvenog Boljeg života u udarnom terminu „javnog servisa evropske Srbije“. Ne treba mnogo mudrosti pa da se pojmi da je proizvodnja premijernog igranog televizijskog programa zahtevna i skupa rabota, a da, imajući u vidu sveopšti sunovrat, ni na RTS-u ne mogu cvetati one poslovične ruže. Ipak, RTS je ovakvim pristupom i ideju reprize i postavku kreiranja programa davnih dana preterao preko ivice paroksizma.
Ovde nije reč o estetskim zamerkama kvalitetu samog Boljeg života, serije koja je očigledno izdržala probu vremena, koja stoji kao jedan od najboljih i najznačajnih TV radova beogradske televizije u svojoj kategoriji i koju bi, anglosaksonskim rečnikom govoreći, mirne duše mogli okititi atributom landmark. Pavić, ma koliko upadljiva bila njegova istrajna nezainteresovanost za kanone efektne TV dramaturgije, ostaje maestro socrealističkog slapstika, a njegovi prikazi kancelarijskih zgoda i nadgornjavanja još dugo će ostati bez premca. Stoga, Bolji život jeste neporecivo tačna ilustracija naših nekadašnjih života i verna slika jedne civilizacije koja to možda nije ni bila neposredno pred urušavanje.
Ključni problem je bila i ostala upornost kojom RTS poseže za reprizama Boljeg života i ostalih radova iz Pavićeve radionice, te se može reći, da kada se razgrne dimna zavesa vazda rastegljivih podataka o gledanosti (tzv. rejtinzi i šerovi), uočljivo je da vrh RTS-a udarnom terminu na svom najgledanijem programu pristupa sa podosta nonšalantne bahatosti koja prečesto prelazi u demonstraciju moći iz domena patološkog. U doba opšteg diskontinuiteta Bolji život ostaje bezmalo jedina konstanta, a sve zamerke odbacuju se sa uvek problematičnom mešavinom nemarnosti i zluradosti. Tako je Marko Novaković, jedan od urednika igranog programa i omiljeni izvođač krupnijih rediteljskih radova u sferi igranog programa Javnog servisa, na podsećanje novinara da dobar deo građanstva RTS doživljava kao skraćenicu za „Repriziramo Tri Serije“, prilično srdito pojasnio da bi u tom smislu tačnije bilo „Repriziramo 33 serije“, jer to je broj serija koje je RTS proizveo u svom novijem izdanju. Naravno, ni pomena zašto nema tako učestalih repriza i ostalih serija iz te skupine, mada ne treba mnogo lupati glavu, pa shvatiti zašto tamošnja vrhuška ipak zazire od ponovnih prikazivanja televizijskih zlodela kao što su Lisice, Ono kao ljubav, Ulica lipa, Obični ljudi... Osim toga, brzopotezna i nadmena odbrana gospodina Tijanića kojom on sugeriše da kako godine smenjuju jedna drugu stasavaju i nove generacije kojima je Bolji život premijera zvuči uvredljivo po iole zdrav razum (i to ne samo stoga jer nema soviologije koja godište izjednačava sa generacijom) i na čudan način konzumaciju Pavićeih dela, a i programa RTS-a dovodi u analogiju sa nekadašnjom vojnom obavezom.
Problem u ovakvom pristupu velmoža RTS – a dosta je nalik priči o Bus Plusu. Naime, obe priče padaju na prostom fakatu da je vrhuška zaboravila da na duže staze dobar deo primamljivosti svake usluge predstavlja opipljiva sugestija boljitka. Bez toga nema ni odanosti ni razumevanja, a RTS eto već desetak godina ne uspeva da ispovrne ni iluziju napretka, a to samodovoljno tavorenje, osnaženo uvek spremnim odbranama na zamerke, i dovodi do stanja stvari u kom program RTS-a, i mimo priče o neprekidnim ponavljanjima Boljeg života, pa neizostavno potom i Srećnih ljudi i Porodičnog blaga, već podavno stigao do tačke gotovo potpune neupotrebljivosti, gde su onda ironija, sprdnja, jed i snažna rezignacija sasvim zdravorazumske reakcije onih kojima se takav program obraća.
Ovako gledateljstvo je poslato u karantin, u taj neprolazni loop u kome, recimo, Dragan Bjelogrlić vazda izlazi i vraća se u pozniji pubertet, Dado Topić samo što nije glas izgubio iznova i iznova podsećajući nas da život nije loto, a Svetlana Bojković biva ostavljena na vetrometini zakerala i sitničara kojima ovakvi zahvati RTS-a nisu po volji sa tek ponešto latinskih sentenci u svrhu odbrane. Na svaku primedbu Aleksandar Tijanić će izaći sa davnih dana potrošenom stilskom figurom koja obuhvata Stoju i zaštićene svedoke u procesima zemunskom klanu (“Da u Srbiji nema RTS-a, kakav god da je, sve ćerke bile bi kao Stoja, a svi sinovi kao zaštićeni svedoci“), mada nije jasno, imajući u vidu nimalo umilan Tijanićev diskurs, čega lošeg bi to Stoja trebalo da bude pardigma. Kratko i jednostavno – Radio-televizija Srbije – vaše pravo da istrpite sve!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari