Muke Resavaca

Režija: Vladimir-Mića Popović
Uloge: Milena Vasić, Nikola Vujović, Ivan Tomić, Marko Gvero, Slobodan Stefanović i Maja Randić
Sezona: 1
Broj do sada emitovanih epizoda: 1
Žanr: Skeč-šou
Trajanje epizode: oko 40 minuta
TV kanal: Prva
Proizvodnja: Srbija, 2012.

Naime, poslednji dan godine za nama doneo je, nadajmo se, novu tradiciju u pristupu ovdašnjih TV kreatora – u toj večeri pred gledateljstvo su izneti uzorci novih igranih radova. Videli smo se kako se pokazao Bjelogrlić u varijanti Na putu za Montevideo, u međuvremenu smo spoznali i istinski užas Lazićeve Zvezdare, a Dama bez blama, čiji smo pilot tada bili u prilici da izgustiramo, zasad je ostala bez redovnog termina ostalih snimljenih epizoda (sudeći po promo klipu, snimljeno je ipak znatno više no što je prikazano u toj početnoj epizodi). Vreme će pokazati da li je ovo bila programska koincidencija, iznuđen potez ili pristup na koji možemo i ubuduće računati, ali taj vid prezentacije novog i skorog jeste maleni fenomen koji zavređuje barem pažnje koliko je pokazano u ovom pasusu.

Damu bez blama od ostalih pomenuth radova izdvaja dovoljno toga. Reč je o kod nas ipak neukorenjenom formatu skeč-šoua u kojem jedan glumac ili glumica u pratnji stalnog ansambla tumači desetak različitih uloga. Kako smo zasad uskraćeni za ostatak ove serije možemo jedino spekulisati da li su, kako običaj nalaže (recimo u maestralnom britanskom radu na temu – The Catherine Tate Show) i ostale epizode zasnovane na praćenju u prvoj epizodi predstavljenih karaktera. Ovde sve likove, kojima je ciljano da se pokrije paleta uloga i stereotipa nametnutim ženama današnjice, tumači Milena Vasić, koja je, uz vizuelnu kulturu Dame bez blama, ipak ne toliko često zastupljenu na našim malim ekranima, i najsnažniji povod za pohvalu. Nastupajući u ovom glumački podosta zahtevnom formatu Milena Vasić je pokazala dovoljno glumačke veštine i komičarskog nerva u tumačenju raznoroznih likova umetnih u skečeve od po samo par minuta.

Osnovni problem i ovde biva očigledno puko prepisivanje uzora. Malo je dostupnih podataka o ovoj produkciji, ali može se saznati da su neki od gledalaca u Dami bez blama prepoznali dosta doslovno preneti nemački izvor, seriju Ladykracher. Na dušu reditelja i ostalih autora ove posrbljene verzije pada greh posezanja za tekstom i postavkama koje očigledno koren vuku iz  ne bliskog nam jezika i ipak udaljenog nam kulturološkog konteksta. Stoga ne čudi što Dama bez blama najbolja biva u skeču koji biva smisleno zaodenut prikazom ovdašnjih naravi i pristupa (reč jer o skeču u kom okupljena grupa slavljenika mora da nakon slavlja raskrsti troškove gozbe). Ostatak prođe u pokušajima duhovitosti u nekom međuuniverzumu u kom srpski jezik i anatomije predočavaju zamešateljstva upadljivo drugačijeg sveta.

Uz sve ograde i zamerke, Dama bez blama bi u hodu mogla da bude dovedena do nivoa upotrebljivog ekcesa i kakvog-takvog osveženja ovdašnjoj TV ponudi i dalji ovisnički odanoj derivativnosti i malograđanskom istoricizmu.