Warrior

(RCA)


Famu oko Lady GaGe smo nekako i uspeli da pojmimo i prihvatimo kao sveobuhvatni fenomen koji i mi nužno moramo da se pozabavimo, ali čini se da je, i nakon albuma i po, i sveopšte histerije u matičnoj joj Americi, Ke$ha za nas ovde ostala velika nepoznanica.

Možda je ishitrena teorija, ali moguće da je taj upravo american experience zajednički imenitelj Iggyju Popu, članovima skupina The Flaming Lips, The Strokes, The Black Keys..., zajednički imenitelj koji ih i dovodi do saradnji na novom albumu kraljice brzopoteznog plesnog popa i očigledne ovisnice o auto-tuneu. Međutim, ako je Jelena Karleuša, jednako ogrezla u auto-tune ovisnosti, a sa daleko nižih estetskih/paraestetskih pozicija uspela da barem na par meseci postane diva i ljubimica po meri ovdašnjih liberala, nema ama baš nikakvog razloga zbog kog bi Ke$ha ne bi mogla da bude magnet za gorepomenutu rock-aristokratiju. „Ko ne razume Guču, ne razume ni Srbiju“ ovde ima pandan u „Ko ne razume Ke$hu, ne razume ni istinsku Ameriku“, a Ke$ha je, skupa sa Honey Boo Boo i njenom porodicom, u ovom trenutku možda i najslikovitija pop-kult ilustracija gorepominjanog pojma american experience.

Sam album Warrior  većim delom ostaje na već poznatoj joj teritoriji – Warrior, Die Young, Wherever You Are, All That Matters... tek su varijacije na opšte postavke beslovesnog i nezahtevnog bubblegum popa sa ponekom psovkom pride. Međutim, bilo bi nepošteno ne naglasiti da je Warrior najzanimljiviji u onim delovima u kojima se derivativnoj i ponavljačkoj suštini većine pesama na ovom albumu suprostavi upadljiva Ke$hina želja da pod paskom pitkog i lako kvarljivog proturi i nešto raznorodnijeg sadržaja, u velikoj meri nadahnutog starostavnim rockom i/ili countryjem. To je najočitije u Dirty Love u kojoj joj oslonac u tim svežijim stremljenjima pruži uvek pouzdani Iggy Pop, a tom putanjom kreće se i dovoljno ljupka Only Wanna Dance With You u kojoj pripomažu The Strokes. U smislu svežine valja pomenuti  primese blagog dubstepa u Supernatural, kompozitorskom čedu povratnika Nicka Kershawa, a bolji utisak Ke$ha ostavlja i u country-pop baladi Wonderland u kojoj se za bubnjevima našao Patrick Carney (The Black Keys).

Izgleda da je i sama Ke$ha svesna kojim putem joj valja dalje, ovaj album iole dobronamernijem uhu to jasno svedoči, samo treba pričekati da se  u mlađanoj Ke$hi nakupi još malo hrabrosti. Što se auto-tunea tiče, ne mora da brine – i ovde i tamo naći će se već dosta njih da ga pričuvaju.